Izvor: B92, 22.Apr.2011, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nama nadziđivanja bez potpisa svih
Beograd -- Nadziđivanje zgrada po odluci Ustavnog suda moguće samo uz potpis svih vlasnika, a ta odluka suda moći će da se primenjuje i retroaktivno.
"Neophodna saglasnost svih stanara, praktično znači, imajući u vidu naše naravi, da nijedno pripajanje, pretvaranje i nadziđivanje u zemlji više neće biti moguće", kaže Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik ministra.
Nadziđivanje, pretvaranje zajedničke prostorije u zasebnu stambenu jedinicu ili njeno pripajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << susednom stanu od četvrtka je moguće samo uz saglasnost svih vlasnika stanova.
Naime, odluka Ustavnog suda o neustavnosti delova tri odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada objavljena je u „Službenom glasniku" i time stupila na snagu.
Kako odluka može da se primenjuje i retroaktivno, problem mogu da imaju oni građani, koji su do „krova nad glavom" došli zahvaljujući potpisima vlasnika, kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova.
A ubuduće će se i u postupku legalizacije pojaviti problem u slučaju bespravne prenamene zajedničkih prostorija (nije izdata građevinska dozvola) iako se, primera radi, većina vlasnika stanova sa tim saglasila, što je do sada značilo rešen imovinsko pravni osnov.
Zakon o održavanju stambenih zgrada primenjuje se još od 1995. godine. Uslovi da Ustavni sud rešava inicijative o oceni ustavnosti zakona stekli su se kada je istekao rok za usaglašavanje svih zakona sa novim Ustavom. Ustavni sud je tako pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti delova Zakona o održavanju stambenih zgrada 16. jula 2009. godine i to rešenje dostavio Skupštini Srbije na odgovor. Konačna odluka Ustavnog suda doneta je na sednici 17. marta ove godine.
Prema oceni Ustavnog suda, odluke o pitanjima, koja se odnose na promenu namene zajedničke nedeljive svojine mogu se donositi samo ako svi etažni vlasnici imaju pravo jednakog odlučivanja o načinu korišćenja zajedničkih delova zgrade. To znači saglasnost svih vlasnika.
Odluka Ustavnog suda na osnovu člana 61 Zakona o Ustavnom sudu može da se primenjuje i retroaktivno - svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta. Rok za podnošenje zahteva za izmenu je šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.
Sve institucije kao i lokalne samouprave moraće da poštuju odluku Ustavnog suda, što znači da će se osporavati i izdate građevinske dozvole za prenamenu zajedničkih prostorija ako oštećeni vlasnici podnesu zahtev. Takođe, nadležne službe za legalizaciju bespravnih objekata u slučajevima prenamene zajedničkih prostorija moraće da traže dopunu dokumentacije sa potpisima svih vlasnika stanova. To će za većinu podnosilaca zahteva za legalizaciju biti „nemoguća misija".
"Odluka Ustavnog suda na terenu može da izazove velike probleme i zato će Ministarstvo za prostorno planiranje pod hitno da nađe rešenje", kaže Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik ministra.
Ona najavljuje da će biti održani sastanci sa predstavnicima ministarstava pravde i finansija kako bi eventualno hitnim izmenama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o održavanju stambenih zgrada premostili problem.
