Izvor: B92, 03.Apr.2015, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nakaradna prodaja ojadila Palanku
Neoliberalizam je upropastio mnogo, a teza srpskih vlasti s početka veka da što pre treba prodati sve što ima kupca, upropastila je ovdašnju industriju.
Model po kojem je novi vlasnik onaj ko hoće da plati, tvrde privrednici u Bačkoj Palanci, imao je za posledicu 8.000 izgubljenih radnih mesta.
Po domino-sistemu, u opštini sa oko 60.000 stanovnika padalo je jedno po jedno industrijsko preduzeće, preradni kapaciteti u poljoprivredi, razbucana su dva ovdašnja poljoprivredna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kombinata...
Privreda Bačke Palanka i u vremenu SFRJ smatrana je za uspešniju u državi s 20 miliona stanovnika, a to što se i danas ubraja među najuspešnije u Srbiji nije neki veliki uspeh jer su drugi još više propali.
Sve je moglo drugačije, kažu dobri poznavaoci onoga šta su ovdašnje fabrike imale, šta su pravile i kome su prodavale. Vele da su brzopletost, prodaja po svaku cenu, bez obzira na to ko je kupac, jer su iz Beograda golobradi mladići, očito, prodavali tuđe, ostavile trajne posledice na ovaj deo Bačke. Fabrike su, kako su brzo prodate, još brže i zatvorene, zakatančene, ili zarasle u korov, kao na primer, mlekara Pivničanka u Pivnicama, koja je nekada proizvodila čuveni „pivnički sir“. Ovdašnji stočari, koji su desetkovali krave, kažu da sira nema jer je neko brzo skinuo kajmak, pare od prodaje brzo potrošio, a radnicima i sitnim seljacima ostaje da dugo pate.
To što Bačka Palanka danas, gledano izdaleka, predstavlja opštinu s jakom industrijom, rezultat je nekoliko dobrih kompanija koje su bile u svojoj delatnosti najbolje i u vremenu velike Jugoslavije.
Sintelon (sada Tarket), najveći proizvođač podnih obloga, Pivara u Čelarevu (Karlsberg) i Maltineks (Sufle), najveći proizvođač pivskog slada u Srbiji, prvi su se našli na meti strateških partnera, odnosno velikih međunarodnih kompanija.
Svetski kapital kupio je ono najbolje, a domaći je izgradio Nektar. Sada je tu još velika fabrika ženskih čarapa u Gajdobri koja je rusko-italijanski projekat. Gotova cela proizvodnja – a ove godine je planirano da se napravi 70 miliona ženskih čarapa – izvozi se u Rusiju pa su sankcije toj zemlji nanele štetu i fabrici u Gajdobri, koja je smanjila broj zaposlenih.
To i još nekoliko srednjih kompanija su firme koje u ovom delu bačkog priobalja Dunava solidno rade i u vremenu višegodišnje svetske i decenijske domaće krize.
Ali, spisak onih fabrika koje su nekada bile evropski poznat brend, a danas ili ne postoje, ili su na izdisaju, mnogo je duži, a ispisala ga je nakaradna privatizacija.
Za Merkur, fabriku koja je proizvodila tašne, kofere, nesesere i drugu galanteriju od kože i skaja, zapošljavala 1.000 radnika, izvozila u zemlje EU, dva puta je poništena privatizacija, fabriku je kupila opština, čeka se nov partner, a radnici su na tržištu rada.
Nopal, svojevremeno najveći jugoslovenski proizvođač elektroinstalacionog materijala je u stečaju, radnika gotovo da nema, a nekada je u toj fabrici radilo 800 ljudi.
Fabrika trikotaže Marina, osvajač „Zlatnih košuta“ na beogradskom Sajmu mode, s više od 600 radnika, više ne postoji.
Tekstilni kombinat Dunav u Čelarevu davno je zatvorio kapije i raspustio nekadašnjih 1.500 radnika.
Netragom je otišlo i više od 1.000 zaposlenih u nekadašnjem AIK-u Bačka Palanka. Pojedine firme iz njegovog sastava prodate su pa je privatizacija poništena, a ceh su uglavnom platili radnici, kao i zaposleni u nekada brojnim zemljoradničkim zadrugama.
Vojna ustanova Karađorđeve nekada je zapošljavala blizu 1.000 radnika, a sada tamo gotovo da nema nikog. Nekoliko mlinova, pekara, manjih preduzeća kao da nikada nije ni bilo.
Sintelon je s oko 2.500 radnika u najboljim vremenima danas kompanija s upola manje radnika.
Majevica, poznati proizvođač poljoprivrednih mašina, ali i pumpi i cisterni, a ranije i alatnih mašina, nekada je sarađivala s poznatim Moroom, a ovde je radilo 1.500 radnika.
Danas, posle reorganizacije, ovde radi oko 300 radnika i čekaju novog vlasnika umesto države koja je vladala nekoliko godina.
