Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviši profit od duvana
Konačno i u srpskoj ekonomiji izgleda da ima neke logike: ko dobro radi, taj i zaradi. Na takav zaključak upućuju dve činjenice: prva je da su, kako govore podaci zvanične statistike, najplaćeniji radnici duvanske industrije i, druga, da je, kako pokazuje najnovija lista 100 najvećih dobitaša koju svakog leta za prethodnu godinu objavljuje Republički zavod za razvoj, najuspešnije preduzeće DIN Fabrika duvana Niš sa lane ostvarenim neto profitom od 4,66 milijardi dinara.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspesi DIN-a – kome je uz podršku poročnih išlo dobro i u mnogo težim vremenima – i nisu neko iznenađenje, onda je svakako najveći skok napravila smederevska železara "Ju-Es stil Srbija". Iz gubitaških voda, u kojima je "plivala" godinama, nakon privatizacije je doplivala do vicešampionskog mesta među najuspešnijima, završivši prošlu godinu sa 3,9 milijardi dobiti.
Za petama su im trgovci ili bolje reći najveći srpski trgovac. Na trećoj poziciji dobitaške liste, s profitom koji se meri brojkom od 3,7 milijardi dinara od trgovine na veliko šećerom, čokoladom i slatkišima od šećera, sladi se "Delta M". Sabere li vlasnik "Delta" sistema i profit iz maloprodaje iz prodavnica posebno rangiranog preduzeća četvrtoplasiranog "Delta Maksija" (1,8 milijardi dinara) i drugih firmi koje su pod njegovim okriljem, ukupna dobit premašuje šest milijardi dinara.
Ipak, vratimo se rangiranju pojedinačnih firmi. Trgovci na veliko, konkretno beogradski "Invej" sa 1,7 milijardi dinara profita, smestili su se između "Lafaržove" fabrike cementa na petom mestu sa zaradom od 1,7 milijardi i "Telenora" koji je na impulsima profitirao 1,4 milijarde i obezbedio sedmo mesto. Otprilike istu dobit u poslovne knjige ubeležili su i "Tarket" iz Bačke Palanke (pri čemu se posebno rangira "Sintelon") i "Tetra pak prodakšn", a preko milijardu dinara profita, tačnije 1,2 milijarde, stekli su "Matijević" iz Novog Sada u proizvodnji, obradi i zamrzavanju mesa i novosadski "MK komerc" koji se vodi kao posrednik u prodaji raznih proizvoda. Nešto više od milijarde dinara iznosi dobit proizvođača osvežavajućih pića "Koka-Kola HBC" i zrenjaninske uljare "Dijamant", a nešto ispod devetsto miliona dinara neto dobiti knjiži cementara iz Popovca "Holcim Srbija". Profit petnaestog od stotinu najuspešnijih – "Hemofarma" iz Vršca je 815 miliona dinara, pri čemu valja imati na umu da vršačka firma ima i svoja povezana preduzeća, poput "Zorka farme", koja se posebno rangira.
Uporede li se liste iz prethodnih godina, 43 preduzeća sa najnovije za 2006. bila su u kontinuitetu među sto najuspešnijih poslednje tri godine. Iz gubitaške zone nakon uspešno završene privatizacije u društvo najboljih srpskih preduzeća po ostvarenoj neto dobiti (posmatrane su firme koje zapošljavaju sto i više od sto radnika i, radi realnije slike iz analize, isključena su javna preduzeća) pored "Ju-Es stila" ušli su još "MK komerc", "Štark", pivara "Čelarevo" koja sada posluje pod nazivom "Karlsberg", "Polet IGM" iz Novog Bečeja, fabrika ulja "Banat" iz Nove Crnje, Fabrika bešavnih cevi iz Majdanpeka i "Vali" iz Valjeva.
Neočekivano je sa liste najuspešnijih, na kojoj se dobro kotirala u protekle tri godine (na devetom, jedanaestom i šestom mestu), ispala "Astra simit", a nerentabilno su lane poslovali, recimo, "Javor" iz Ivanjice i šećerana "Bačka", firme koje su bile na top-listi za 2005.
Donji prag za ulazak među sto najvećih dobitaša, koji je iz godine u godinu sve veći (38,1 milion dinara u 2003, zatim 67,3 u 2004, pa 85,2 u 2005. i 179,6 miliona dinara dobiti koliko je u prošloj godini imao stoti beogradski "Džip komerc"), iako su bila rentabilna odnosno poslovala pozitivno, ovoga puta nije preskočilo 38 preduzeća sa prethodne liste. Reč je, između ostalih, o "Moni", "Karneksu", "Polimarku", "Hidrotehnika-Hidroenergetici", "Telekomunikacijama" iz Blaca, "Panfarmi" i subotičkoj "Mlekari".
Među sto najuspešnijih preduzeća najviše je iz prerađivačke industrije – 65 i trgovine – 22, a građevinskih firmi je devet. U bilansima ovih sto najvećih dobitaša, iako oni čine tek 0,13 odsto ukupno aktivnih preduzeća i 0,21 odsto svih dobitaša i zapošljavaju samo 5,5 odsto svih radnika u privredi Srbije, koncentrisana je petina dobiti celokupne srpske privrede što ukazuje na njihov veliki uticaj na ukupna privredna kretanja.
-----------------------------------------------------------
Devize od čarapa, cevi i kartona
Najviši ukupan prihod od sto najvećih dobitaša beleže preduzeća "Ju-Es stil Srbija", beogradski "Delta Maksi" i "Delta M", vršački "Hemofarm" i niška Fabrika duvana. Sastav je isti, samo što je nešto drugačiji redosled u odnosu na prvu petorku po ostvarenoj neto dobiti.
Ovih pet preduzeća ostvarilo je trećinu ukupnog prihoda sto najuspešnijih dobitaša i 3,5 odsto ukupnog prihoda svih preduzeća koja su prošlu godinu završila s profitom.
I izvozna aktivnost sto najuspešnijih preduzeća jača, potvrđuje dodatna analiza koju je sačinio stručni tim Zavoda za razvoj analizirajući poslovanje dobitaša i firmi sa top-liste. Najveće učešće prihoda od izvoza u ukupno ostvarenom prihodu - čak 87,3 odsto ima tekstilno preduzeće "Vali" iz Valjeva koje proizvodi pletene i kukičane čarape. Iza njega su prerađivač bakra FBC iz Majdanpeka (58,3 procenta), "Alfa plam" iz Vranja koji proizvodi aparate za domaćinstvo i proizvođač papira i kartona "Umka" iz Beograda. Zanimljivo je da su sve ove firme u drugoj pedesetorci top-liste.
U poređenju sa prošlom godinom, prihod od izvoza u ukupnom prihodu povećale su šabačka "Mlekara" i "Galeb grupa".
-----------------------------------------------------------
Sve više dobitaša
Srpska privreda prvi put posle više od decenije i po izašla iz gubitaške zone: dobit za 60 odsto veća od gubitaka
Iako je i dalje znatan, uticaj prvih sto srpskih dobitaša na srpsku ekonomiju ipak se smanjuje, što je dobar signal da i ostatku privrede kreće nabolje. Naime, učešće dobiti sto najuspešnijih u ukupnom profitu srpske privrede manje je nego prethodnih godina (pad sa 23,6 u 2003. i 25,5 odsto u 2004. na 20,4 procenta u 2006. godini) zbog povećanja broja rentabilnih preduzeća.
Ma koliko podatak mogao da izazove nevericu, tek analiza Zavoda za razvoj jasno ukazuje da je dobitaša sve više i da je dobit iz tekućeg poslovanja u 2006. ostvarilo čak 47.791 preduzeće ili 63,5 odsto ukupno aktivnih firmi. U njima radi 66,5 odsto ukupno zaposlenih, na raspolaganju imaju 74,8 odsto kapitala i 85,8 odsto ukupnog prihoda privrede. U analizi se kao krajnji rezultat laganog oporavka konstatuje da je privreda Srbije prošle godine, prvi put od početka devedesetih godina prošlog veka, bila neto dobitaš: ostvarena dobit od 285,6 milijardi dinara veća je za 60,9 od gubitaka (177,5 milijardi dinara). Poređenja radi, gubitak srpske privrede u 2005. godini bio je 18,1 odsto veći od dobiti, dok je prošle, 2006. dobit realno povećana za 42,6 odsto, ukupni prihod za 11,5, a gubici su smanjeni za četvrtinu.
-----------------------------------------------------------
Što bliže metropoli, to bolje
Lista sto najuspešnijih preduzeća u Srbiji po ostvarenoj dobiti u prošloj godini i njena detaljnija analiza, uz sve druge informacije, donosi i jedno upozorenje. Ili bolje reći još jedan od argumenata u prilog dijagnozi da je regionalna slika Srbije sve sumornija i da je raskorak između razvijenih i nerazvijenih krajeva, između metropole i provincije - sve veći.
Dok ih u glavnom gradu posluje i profit stvara gotovo polovina ili tačnije 44 - u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim opštinama ne radi nijedno od stotinu najuspešnijih preduzeća.
Ova 44 velegradska dobitaša zapošljavaju 41,7 odsto radnika, ostvaruju 45,2 odsto neto dobiti i 44 odsto ukupnog prihoda sto najuspešnijih srpskih preduzeća. Međutim, najveća dobit se i u glavnom gradu sabrala u malom broju firmi. Više od trećine (38,7 odsto) dobiti ostvarene u beogradskim firmama sa top-liste donosi samo pet preduzeća: "Delta M", "Delta Maksi", "Invej", "Telenor" i "Tetra pak prodakšn", koja, sem po iznosu neto dobiti, dominiraju i u ostalim pokazateljima.
Po sistemu što bliže metropoli, to bolji izgledi za uspeh, posle Beograda, po broju firmi - 15 sa liste najuspešnijih nalazi se Južnobački okrug. U Šumadijskom okrugu, recimo, posluje pet firmi iz društva sto najboljih, u Mačvanskom četiri, a u Srednjobanatskom tri. Borski, Zaječarski i Raški okrug upisuju po jedno preduzeće sa top-liste. Kako sada među stotinu prvih nema ni "Telekomunikacija" iz Blaca, Toplički okrug, pa i celo nerazvijeno područje, bez ijedne je sa spiska stotinu najuspešnijih firmi.
[objavljeno: ]
.jpg)
