Izvor: B92, 02.Sep.2012, 12:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najveći deo šljiva ode u rakiju

Beograd -- Svake godine u voćnjacima Srbije ubere se prosečno oko 600.000 tona šljiva, od čega čak 90 odsto ode za preradu, i to najviše za pečenje rakije.

Pojedini stručnjaci smatraju da to nije nikakva šteta za našu državu, dok su drugi mišljenja da nekontrolisano pravljenje srpske mučenice ne vodi nikud, odnosno da Srbija nema nikakve vajde od toga osim što njeni građani do rakije mogu lako da dođu za male pare.

Dr Svetlana Paunović, direktorka Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za voćarstvo u Čačku, ističući da je šljiva simbol Srbije, zapravo njen zaštitni znak i glavna voćna vrsta u našoj zemlji, napominje da bi bilo mnogo bolje kada bi se šljive sušile i tako izvozile.

Sa druge strane, nije loše ni ostavljati šljivu za rakiju. Ali, kada bi se proizvodila kontrolisana visokokvalitetna, vrhunska rakija.

"Trebalo bi zaštititi geografsko poreklo ovdašnje rakije i raditi na robnoj marki i njenom brendiranju. Samo tako bismo mogli da izvozimo odličnu srpsku šljivovicu" , kaže dr Paunović.

Bilo kako bilo, od 244.000 hektara pod voćem, polovina je pod šljivom. Na tim površinama ima oko 49 miliona stabala ove voćke, a 94 procenta ovih voćnjaka nalazi se u centralnoj Srbiji. Ono što stručnjaci smatraju za lepu vest jeste činjenica da se zasadi šljiva ne umanjuju, odnosno stari šljivici se uvek, uglavnom, obnavljaju novim, a svake godine se stvaraju i novi zasadi.

Ovih dana širom Srbije na sve strane miriše džibra, jer u kacama naveliko previre šljiva. Kazandžije, vlasnici uređaja za destilaciju, a posebno oni u zapadnoj i centralnoj Srbiji, imaju pune ruke posla, i odlično zarađuju.

Po jednom ispečenom kazanu kazandžija za ujam uzima - litar ljute. Lampeci se samo premeštaju iz sela u selo, iz domaćinstva u domaćinstvo, a većina proizvođača rakije nisu registrovani proizvođači, odnosno rakiju mogu da prave samo za svoje potrebe.

Tako je posle usvajanja novog zakona o proizvodnji rakije od pre tri godine, po kome proizvođač mora da ima tehnologa, poseban uređaj za pečenje rakije..., u čačanskom kraju, recimo, od nekadašnjih 150 proizvođača ostalo je samo njih pet koji su prijavljeni i koji mogu svoju šljivovicu da prodaju ugostiteljima, odnosno potrošačima. Mnogi smatraju da je novi zakon, umesto da uredi ovu oblast, zapravo doprineo pojavi kupovine rakije na crno.

"Šljivarstvo u Srbiji moralo bi da se stalno unapređuje kako bi naša zemlja zadržala visoko četvrto mesto u svetu po proizvodnji svežih šljiva. U taj proces trebalo bi da budu uključene sve sfere društva - naučne institucije, država, ali i sami proizvođači, koji bi trebalo da obnavljaju svoje zasade" zaključuju stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku.

Nastavak na B92...