Izvor: Blic, Beta, 26.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvažniji sektor privrede
Važnost sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji ilustruje osnovni pokazatelji - ova preduzeća čine 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća nefinansijskog sektora. U sektoru MSP, prema poslednjim zvaničnim izveštajima, zaposleno je 940.000 radnika, što je 67,2 odsto ukupno zaposlenih u nefinansijskom sektoru i 43,2 odsto od ukupno zaposlenih. Da je ovaj sektor odigrao važnu ulogu u otvaranju novih radnih mesta, pokazuje i sledeći primer: od 2004. do 2008. godine je usled restrukturiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privrede broj radnih mesta smanjen za 163.620, ali je u istom periodu u MSP zaposleno 187.419 radnika.
Uklanjanje barijera
Ovaj sektor je odigrao izuzetno važnu ulogu u zapošljavanju u procesu tranzicije, a njegova uloga je merljiva i u stvaranju BDP i BDV. Procenjuje se da MSP učestvuje u BDP RS sa oko 35 odsto, a u stvaranju bruto dodate vrednosti (BDV) nefinansijskog sektora sa 66,6 odsto. Sektor MSP ostvaruje 45,9 odsto izvoza i 60,5 odsto uvoza nefinansijskog sektora. Na razvoj ovog ukazuje i podatak o investicionim ulaganjima koja čine 58,7 odsto ukupnih investicija ostvarenih u nefinansijskom sektoru.
Važnost podrške države razvoju i stabilnosti ovog sektora je neprocenjiva. Od 1. januara 2010. biće modifikovan sistem subvencionisanih kredita jer se očekuje da će biti potrebno više novca za investicije, a manje za likvidnost. Planovi za naredni period usmereni su i na značajno smanjenje administrativnih barijera, što će unaprediti poslovno okruženje i smanjiti administrativni teret. Pored giljotine propisa kojom će značajno biti olakšano poslovanje i umanjeni troškovi, radićemo i na unapređenju kvaliteta rada sektora konsultantskih usluga. Poseban akcenat biće na posrednicima između malih i srednjih preduzeća i države, kao što su računovodstvene agencije i poreski savetnici. Preduzetnici ne moraju da poznaju sve procedure, ali moraju oni koji im pružaju usluge i koji za njih posreduju.
Država će podržati i početnike kroz kredite, a odobravaće i podsticajna sredstva za rast konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Ujedno, zbog neophodnosti da se popraviti pozicija naših proizvoda na domaćem i na stranim tržištima, poseban napor biće uložen u uvođenje standarda u poslovanje, u sertifikaciju proizvoda, kao i bolji kvalitet i dizajn.
Efikasnost propisa
Vlada Republike Srbije usvojila strategiju regulatorne reforme u za period od 2008. do 2011. sa akcionim planom. Cilj je da se stvori povoljan privredni ambijent, smanji pravna nesigurnost i poveća konkurentnost. Deo strategije je i sveobuhvatna reforma propisa kako bi se u kratkim rokovima stavili van snage ili izmenili neefikasni propisi, to jest svi propisi koji se ne primenjuju zastareli su ili nameću nepotrebne administrativne procedure i troškove. Nadamo se da će se u ovaj posao uključiti i organa lokalnih vlasti, jer se time stvara povoljnije okruženje za dolazak stranih investitora. U Srbiji se sve više ispoljava preduzetnička svest. Istraživanja pokazuju da je relativno visoka stopa rane preduzetničke aktivnosti rezultat potrebe ublažavanja negativnih efekata tranzitornih kretanja, pre svega visoke nezaposlenosti. Ohrabrujuće je, međutim, to što motive za počinjanje biznisa preduzetnici baziraju na stabilnim postavkama, kao što su prepoznata poslovna prilika, želja za nezavisnošću i mogućnost samostalnog poslovanja u okviru firme u kojoj su ranije bili zaposleni. Na preduzetničku aktivnost Srbije pozitivno utiču i podsticajne mere države iz prethodnog perioda.
Izgledne perspektive
Kada se Srbija poredi sa EU po gustini MSP na 1.000 stanovnika, onda smo na nivou proseka EU, što znači 41 malo i srednje preduzeće na 1.000 stanovnika. Međutim, u EU postoje velike razlike po pojedinim zemljama - Češka, na primer, ima čak 91 preduzeće na 1.000 stanovnika. To ukazuje i da na tržištu ima dovoljno prostora za nova preduzeća. Osim toga, u uslovima tranzicije i smanjenja broja radnih mesta jača opredeljenost nezaposlenih za samostalni posao. Ovome svakako treba pridodati i podršku države, a perspektive MSP nalaze se i u kooperaciji sa velikim sistemima i uključivanju u velike lance dobavljača i van granica Srbije.
Preduzetnici su ukazali da u Srbiji nedostaju povoljni izvori finansiranja, da postoji otežana naplata potraživanja, nedovoljna usklađenost poslovanja sa standardima kvaliteta, ali i nedostatak radnika odgovarajućih stručnih kvalifikacija. Takođe, ističu da su nezadovoljni poreskim propisima i procedurama kod izdavanja građevinskih dozvola. Mnogi od ovih problema biće rešeni giljotinom propisa, ali i podizanjem nivoa znanja preduzetnika kroz uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem, jačanje kreditne podrške u investiranje, ulaganjem u razvoj malih i srednjih preduzeća u nerazvijenim područjima, kao i radom na podizanju nivoa konkurentnosti i inovativnosti MSP.
Ušteda novca i vremena
Osnovni cilj reforme propisa je da se do 2011. godine za najmanje 25 odsto smanje administrativni troškovi poslovanja, zatim da se ubrza i redukuje procedura, te poboljša međunarodni rejting Srbije.
U ovom trenutku je završena faza popisivanja propisa, a popisano je oko 5.800 propisa (sa međunarodnim ugovorima oko 8.000), od kojih se 1.980 odnose na oblast privrede. Od tih 1.980 propisa za oko 300 je predloženo da se stave van snage, a za ostale su predložene izmene i dopune. U toku je analiza predloga koje je uputio organizovani privredni sektor.
U funkciji pojednostavljenja registracije preduzeća u Agenciji za privredne registre već je uspostavljen sistem registracije na jednom šalteru na kojem građani mogu da završe kompletnu proceduru registracije firme: dobiju poreski identifikacioni broj (PIB) i brojeve Fonda PIO i republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Za kredite 440 miliona evra
Država je do sada sektor MSP pomogla kroz različite programe i podsticaje. Samo kroz kredite za likvidnost malim i srednjim preduzećima je do danas odobreno oko 440 miliona evra. Za 8.145 malih preduzeća odobreno je oko 172,6 miliona evra, dok je za 1.364 srednja preduzeća koja su potraživala kredite za likvidnost odobreno oko 269 miliona evra. U poslednje tri godine kreditnom linijom za početnike osnovano je više od 6.000 novih preduzeća i zaposleno više od 21.000 radnika, za šta je iz budžeta Srbije izdvojeno oko devet milijardi dinara.
