Izvor: B92, Tanjug, 08.Jul.2009, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najrazvijenije zemlje u dugovima
Njujork -- Najrazvijenijim zemljama sveta biće potrebne decenije da se reše najvećih dugova od Drugog svetskog rata, tvrde analitičari.
Izdaci za spasavanje banaka doveli su do nagomilavanja dugova najrazvijenijih zemalja
Prema njihovim ocenama politička cena nagomilanih dugova jasno će se pokazati na ovonedeljnom samitu Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8).
Ogromni izdaci za spasavanje banaka i za mere protiv recesije dovešće do nagomilavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugova razvijenih zemalja na najmanje 114 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. godini, što je preko tri puta više od 35 odsto BDP vodećih privreda u naglom usponu, uključujući Kinu, prognozirao je Međunarodni monetarni fond.
Nagomilavanje dugova je ubrzalo preraspodelu moći u svetu, što potkopava autoritet industrijalizovanih zemalja za uvođenje ekonomskih doktrina, valutnih aranžmana ili strategija za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.
Čak su i neki zvaničnici G8 priznali da je ta grupacija izgubila svoj uticaj u ovoj globalnoj recesiji koju je i izrodila.
Samit G8, koji se održava u italijanskom gradu Akvila, "od znatno manjeg je značaja, s obzirom na razvoj situacije u svetu", ocenila je nedavno ministarka finansija Francuske Kristin Lagard.
"Veliki svetski igrači, kao što su privrede u naglom usponu - Indija, Kina ili Meksiko - pozvani su, ali su njima data samo pomoćna sedišta van glavnog samita", ukazala je ona.
Industrijski svet su pritisli najteži ekonomski uslovi za dugi niz godina: projektovani budžetski deficit u SAD od 13,6 odsto BDP u 2009, najveći od Drugog svetskog rata, smanjenje japanskog BDP od 14,2 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu, takođe najveće od tada, najveći pad nemačkog izvoza u prva tri meseca ove godine od 1970, kada je i počelo takvo praćenje.
Ako se uporedi uspešnost privreda G8 i zemalja u naglom usponu, udeo ovih drugih u kapitalizaciji svetskog tržišta akcija povećan je na rekordnih 24 odsto, sa 15 procenata početkom 2007, zahvaljujući prilivu investitora u te brzorastuće privrede.
Zaustavljanje recesije, borba protiv klimatskih promana, promovisanje trgovine i pitanje Irana glavne su teme samita G8, koja okuplja 880 miliona ljudi u SAD, Japanu, Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj, Italiji, Kanadi i Rusiji, s ukupnim BDP od 32 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Između tih zemalja i dalje postoje naslaganja oko stimulativnih mera, a "nekoordinisani odgovor je jedan od klasičnih simptoma globalne krize", ukazao je profesor istorije na Harvardu Najal Ferguson.
Kina je jedna od zemalja koja ne deli mračnu fiskalnu perspektivu, tvrdi MMF
Zemlje u naglom usponu, s Kinom na čelu, ne dele "mračnu fiskalnu perspektivu" razvijenog sveta, ukazao je MMF. Dug razvijenih neće moći biti otplaćen tako brzo, kao posle Drugog svetskog rata, kada je premašivao 250 odsto BDP u Britaniji, 200 odsto u Japanu i 100 procenata BDP u SAD, podsetio je Blumberg.
U vreme rata vlade zemalja su primenjivale "sveobuhvatnu kontrolu" nad ekonomijom, a njihovi građani su osećali "moralnu odgovornost" za kupovinu ratnih obveznica, ukazao je MMF prošlog meseca.
Dug bogatih zemalja je iznosio 78 odsto BDP u 2006, godinu dana pre početka finansijske krize, a dug privreda u naglom usponu 38 procenata BDP.
Rusija, kako je ukazao MMF, igra dvostruku ulogu, pripada i G8 i sarađuje sa zemljama u razvoju. S pojavom znaka preraspodele uticaja u svetu, Rusija je prošlog meseca bila domaćin prvog samita privreda BRIK - Brazila, Rusije, Indije i Kine - koje su u aprilu bile vlasnici 1,1 bilion dolara vrednih obveznica američkog ministarstva finansija.
"Kredibilitet anglo-saksonskog modela je ugrožen", ukazao je prošlog meseca izvršni direktor kompanije "Pasifik investment menadžment" Mohamed El-Erijan i dodao da "ipak, ne postoje spremne zamene koje bi taj model mogle naslediti".
