Izvor: S media, 15.Maj.2011, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgore smo prošli krizu u regionu
I ako vlast priča da smo se sjajno snašli u krizi, pokazatelji govore suprotno. Lideri smo u nezaposlenosti i malim zaradama.
Podaci pokazuju da su posledice ekonomske krize u našoj zemlji razornije nego u okruženju. Ostali smo bez 220.000 radnih mesta, plate manje za petinu.
Pokazatelji deluju još strašnije kada se uporede sa situacijom u bivšim jugoslovenskim republikama, a to poređenje nedvosmisleno pokazuje da smo prošli najgore.
I druge >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bivše republike beleže „minuse“ na mnogim frontovima.
Makedonija je jedina u kojoj zaposlenost nije manja, ali blizu naše „seče“ radne snage još je jedino Hrvatska. U njoj je onih sa overenom radnom knjižicom danas 10,9 odsto manje nego u septembru 2008. godine. Hrvatska je na ovoj listi jedina stala uz Srbiju i u slučaju pada zarada. U njoj su plate, međutim, „mršavije“ za svega 3,4 odsto. Zaposlenima u ostalim zemljama okruženja i tokom kriznih godina zarade su rasle.
Srbija je u septembru 2008. godine upošljavala 1,99 miliona ljudi. U martu 2011. godine na radnim mestima je 1,77 miliona građana. To je pad od čak 11,2 odsto. U Sloveniji je tokom krize broj radnika smanjen za 7,3 odsto, u Crnoj Gori ih je manje 5,4 odsto, a u Bosni i Hercegovini 1,4 odsto. Makedonija je jedina bivša republika u kojoj je tokom ove dve i po godine broj zaposlenih povećan i to za - 6,5 odsto.
"Izvoz nam je mali"
File: Ubrzati napredak u Srbiji
Cvetković: Pad BDP u 2009. od 3,5 odsto
Stručnjake, nažalost, ovaj presek ne iznenađuje previše. Srbija je, kažu, propustila da uradi mnoge stvari koje bi sprečile ovako loš rezultat.
"Imamo tako drastičan pad zaposlenosti jer smo zakasnili sa privatizacijom. Ogroman broj ljudi je bio zaposlen u tim firmama, a mnoge su ovih godina prestale da rade. Oko 200.000 ljudi sada radi u preduzećima kojima prete stečaj i likvidacija, tako da broj zaposlenih može još da se smanji. Nismo vodili računa o podsticaju proizvodnje, pa su ostale republike imale rast zaposlenih u industriji, a kod nas je taj broj prepolovljen ", smatra ekonomista Miroslav Zdravković, koji je i prikupio i uporedio ključne pokazatelje za bivše republike.
DRUGI srpski poraz su - zarade. Da su male i da iz dana u vrede sve manje na svojoj koži oseća većiCvetković: Pad BDP u 2009. od 3,5 odstona građana Srbije. U ciframa to izgleda ovako - prosečni građanin Srbije u početku svetske ekonomske krize svakog meseca je primao 430 evra. U martu ove godine taj prosek se „istopio“ i sveo na 346 evra, što je pad od 19,5 odsto. Hrvatska zarada je u istom periodu spala sa 732 na 707 evra.
U ostalim bivšim republikama plate su, koliko-toliko, rasle. Statistika pokazuje da je skok bio najveći u Makedoniji. U ovom periodu one su porasle za petinu - sa 276 evra dostigle su 332 evra. U Crnoj Gori zarada je porasla za 17,9 odsto - bila je 429, a sada je 506 evra. Slovenački prosek je ojačao za 7,2 odsto i stigao je do 970 evra. I u Bosni i Hercegovini je plata „teža“, doduše, za svega 3,3 odsto i danas iznosi 409 evra.
"Ti podaci uopšte ne traba da čude i ja nisam iznenađen. Srbija je na pola puta između socijalizma i kapitalizma i nije u stanju da se nosi sa spoljnim poremećajima. Ova kriza je otkrila sve slabosti, ali bi se sve to desilo jednog dana i bez krize. Plaćamo to što narod ne želi reforme, a država ih ne sprovodi. Ovo je dug koji plaćamo jer nismo uradili ono što smo morali. Ne čudi ni što je Makedonija toliko bolja. I oni i Crna Gora, a delom i Hrvatska, odmakli su u tržišnim reformama. Srbija i Bosna i Hercegovina su najmanje uradile", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
(Novosti)
