Izvor: Blic, 17.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgora kafa u Evropi
Najgora kafa u Evropi
BEOGRAD U Srbiji nije moguće kupiti kafu prve i druge klase koja se smatra najkvalitetnijom, najskupljom i sa najvećim procentom kofeina, čije se cene minimalno kreću oko 11.000 dolara po toni kaže Bane Stojanović, jedan od najvećih uvoznika kafe. Treća klasa, koja je se na ovo tržište uvozi već nekoliko decenija, čini samo oko 10 odsto ukupne potrošnje, a najstandardnija peta klasa zastupljena je sa 70 do 80 odsto, navodi naš sagovornik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Cena kafe zavisi od vrste kafe i zemlje porekla. Mi uglavnom uvozimo arabiku iz Brazila, Kolumbije, Meksika, a robustu iz Indonezije, Obale Slonovače, Indije. Prema trenutnom stanju na svetskim berzama i domaćim ekonomskim prilikama, raspon cene je od 1.750 do 3.000 dolara po toni. Za 'minas' koji se ovde pije u preko 70 odsto slučajeva cena je od 1.750 do 1.850 dolara, što znači da je prosečna nabavna cena za kilogram kafe oko četiri marke. Na to treba dodati još jednu marku koju država ubire kroz carinu, akcize i poreze kaže Stojanović.
Sirova kafa košta, po toj računici, oko pet maraka za kilogram. Koliko će to biti u dinarima zavisiće od toga koji se od mnogobrojnih žiralnih ili uličnih kurseva primenjuje. Ukoliko se uzme da je kilogram sirove kafe oko 150 dinara, uz 20 odsto gubitka pri prženju, cena bi trebalo da se kreće između 180 i 220 dinara po kilogramu mišljenja je Stojanović, koji dodaje da svaka niža cena daje sumnju u kvalitet. M.C. Grašak i žir kao dodaci
Na našem tržištu sve češće je i mešanje kafe sa raznim dodacima ne bi li se ućarilo na količinama i na neprimeren način povećala dobit kaže Stojanović.
Najčešće se koristi naut, vrsta leblebije koja se dobro prži, daje bogatu penu, čak lepšu nego kafa. Kilogram ocarinjenog nauta koji se uglavnom uvozi iz Grčke i Makedonije košta 1,7 maraka. Podaci o tome koliko se nauta uveze nisu dostupni javnosti, ali količine nisu zanemarljive. Pored ovog ozvaničenog surogata, koristi se prženi ječam, pšenica, raž, grašak, čak i žir ili cikorija tvrdi Stojanović. Prema njegovim rečima, iz tridesetogodišnjeg iskustva u radu sa kafom, zna da se čak i laboratorijski teško mogu utvrditi ovakva mućkanja ako se procenat surogata kreće od pet do 10 odsto.
Inspektori koji bi trebalo povremeno da kontrolišu kvalitet kafe to ne čine. Do sada nisam čuo da je neko bio kažnjen zbog lošeg kvaliteta svog proizvoda rekao je naš sagovornik.
