Izvor: Politika, 05.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji u ovom veku
Proizvodnja uglja prošle godine povećana 12 odsto u odnosu na 2001.
Proizvodnja uglja u Srbiji, bez Kosmeta, uz elektroprivredu, predstavlja jedinu privrednu delatnost u kojoj je zabeležen rast proizvodnje u ovom, tek započetom 21 veku. Proizvodnja uglja lane je bila veća 12 odsto nego 2001, a postignuti rezultati su utoliko vredniji jer se proces proizvodnje odvija u veoma složenim tehnološkim i opštim uslovima, uz zarade koje su daleko manje od uloženog rada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U proteklih šest decenija, od 1945. do 2005. godine, rudari Srbije proizveli su 1,2 milijarde tona svih vrsta uglja. Površinskom eksploatacijom od 1961. do 2005. dobijena je 1,1 milijarda tona i to iz "Kolubare" 67,26 odsto, iz "Kosova" 20,58 i iz "Kostolca" 12,16 procenata. U istom periodu su rudnici sa jamskom eksploatacijom dali 73.158.910 tona, što čini svega 6,22 odsto od ukupne proizvodnje uglja u Srbiji. Najveći proizvođač uglja iz podzemne eksploatacije je "Rembas" u kome je od 1853. do 2005. proizvedeno 32.645.060 tona uglja, navodi za naš list Branko Inić, koji se već godinama bavi istorijom rudarstva i topioničarstva u Srbiji.
– Rudari RTB Bor iskopali su od 1902. do oktobra 1944. godine 12.665.324 tone rude bakra koja je sadržala 708.744 tona metala bakra. Kvalitet, odnosno sadržaj, metala u rudi bio je veoma visok – 5,60 odsto. Od 1945. do 2005. ovaj nekada savremeni evropski kombinat proizveo je 678.589.246 tona rude bakra koja je sadržala 4.420.943 tona metala bakra. Njegova metalurška proizvodnja od 1902. do 2005. godine, bez bakra iz sekundarnih sirovina i iz uvoza 2005. godine, dostigla je 5.718.401 tonu. U tome bakar dobijen iz sopstvenih sirovina iznosi 4.060.840 tona ili 71,01 odsto. Na osnovu izveštaja banke Mirabo u Parizu, proizvodnja zlata dobijena iz borskog bakra od 1902. do oktobra 1944. iznosila je 29.418,509, a srebra 88.024,230 kilograma. Bruto vrednost borskog bakra, srebra i zlata u tom periodu, izračunata na bazi današnjih svetskih berzanskih cena obojenih i plemenitih metala, iznosi 5,274 milijarde, od čega na srebro otpada 606,845 miliona dolara. Od 1945. do 2000. RTB Bor ostvario je bruto vrednost zlata 3,361 milijardu i srebra 416,944 miliona dolara – navodi Inić.
Naravno, dodaje, zavređuju pažnju i rezultati ostvareni u Trepči, drugom po veličini rudarsko-metalurškom kombinatu. Ukupna bruto vrednost rafinisanog olova, cinka, rafinisanog srebra i zlata u periodu od 1928. do 1998. godine dostigla je 11,428 milijardi dolara. Od toga iz sopstvenih sirovina 10,397 milijardi dolara. Na drugoj strani, ukupna bruto vrednost srebra i zlata iznosi 1,641 milijardu dolara.
– Ove brojke nedvosmisleno pokazuju kakav su ekonomski značaj imala ova dva rudarsko-metalurško-hemijska kombinata za privredu i opšti preporod Srbije. Nažalost, oni to danas nisu i teško je reći da li će, i kada, dostići svoju nekadašnju slavu. Podsetimo se da je kombinat Trepča prestao da radi 2000. godine. Značaj koji je imao RTB Bor pokazuju i samo neki osnovni podaci. Primera radi, u rekordnoj 1988. godini ukupna proizvodnja katodnog bakra od 180.241 tone vredela je 1,395 milijardi dolara računato po današnjim svetskim berzanskim cenama obojenih metala. Proizvodnja zlata od 6.567 kilograma zabeležena je 1990. godine. Ova količina potiče iz rudnika "Majdanpek". Danas se proizvodnja bakra svela na nekoliko hiljada tona, a zlata na nekoliko stotina kilograma – navodi naš sagovornik.
-----------------------------------------------------------
Sećanje na Husinsku bunu
Od 1854. do 1945. godine rudari u Srbiji su kao svog zaštitnika slavili svetog Prokopija – 21. jula. Posle Drugog svetskog rata za Dan rudara Srbije uzet je 6. avgust, u znak sećanja na Husinsku bunu – štrajk i oružani sukob između žandarma i rudara Rudnika uglja "Kreka".
Maja Perović
[objavljeno: 05.08.2006.]
