Izvor: Blic, 07.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrdna igra
Šta bi bilo kad bi država organizovala lutriju Kog poslanika želite van? Šaljući SMS-ove, em ispravljaš biračku volju koja se pokazala pogrešnom em se nadaš premiji! Stanovništvo čuva zdrav kladioničarski duh, poslanici napokon imaju od nekoga zort, državna kasa puni se, deputat za koga prvog stigne milion poruka demokratski je isteran, srećnom pošiljaocu - sto hiljada evra! Da bi igra mogla da se rasplamsa, žrebom se izvlače i dva broja iz prvoprispelih hiljadu poruka, bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na to koga su ta dva dobitnika predlagala (i njima po sto hiljada: slali su poruke svesni koliko do zlatne milionite ima da se čeka!).
Načelo jedan čovek jedan glas pada u vodu, ali zar nas ono nije i dovelo dokle nas je dovelo?! Šta fali "Evroviziji" gde publika glasa koliko joj drago?! Po ceni od 30 din/kom. vlasnik mobilnog šalje koliko hoće poruka za isterivanje jednog ili više poslanika, pa i svih dvesta pedeset, ako nema srca da nekog preskoči ili ako drži da time povećava šansu za dobitak! Poruke se čuvaju pod određenim rednim brojem, jednom nedeljno Javni servis objavljuje rang-listu teranih kako bi takmičari mogli da predvide rezultat, ali i da na njega utiču, što je u većini drugih sportskih zanimacija ili zabranjeno ili nemoguće. A onda RTS samo javi: taj i taj poslanik osvojio milion glasova, trojici dobitnika RIK će uručiti premije (kao i na izborima RIK nadzire regularnost glasanja i jamči da dobitnik neće biti tipovan, reketiran, otiman, likvidiran i sl.).
Pravo slanja neograničenog broja poruka oživelo bi imovinski cenzus, imućniji bi mogli da glasaju češće nego puk, u čemu ima neke više pravde: na izborima glas šuše vredi, kao i glas kapitaliste koji zapošljava hiljade ljudi. I među običnim ljudima došlo bi do, kako se to govorilo, diferencijacije: onaj kome su poslanici po volji neće ni glasati, drugi opet kome ih je preko glave glasaće sto puta. Dijaspora koja obožava da utiče na događaje u starom kraju takođe bi se uključila, glasale bi i stranke, NVO, VO! Ko se zamerio čak i sebi sličnima, neka leti! I sami poslanici imali bi pravo učešća: porukama koje bi slali možda baš sa sednica pokušali bi da nekog kolegu vrate na najniži nivo igrice - pretposlanički život...
Mogao bi baš neki poslanik da izvuče premiju (teorijski, sve tri nagrade mogle bi pripasti istoj osobi! Mogao bi i poslanik koji vidi šta mu se sprema da sam pošalje poruku sa svojim imenom i da ta poruka bude milionita, teorija je čudo); srećom, to ne bismo doznali - imena dobitnika ostaju tajna.
