Izvor: Politika, 14.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagoveštaj oporavka Berze
Indeks najlikvidnijih akcija skočio za 12,79 odsto, a kompozitni indeks 100 odabranih akcija je dobio na vrednosti 7,58 procenata
Stara istina da posle kiše dolazi sunce mogla bi da se primeni i na Beogradsku berzu na kojoj je, posle dužeg perioda „padavina”, u poslednja dva dana došlo do značajnog oporavka, koji bi mogao da bude nagoveštaj boljih dana.
Juče je nastavljen rast berzanskih pokazatelja – obima prometa, cena i indeksa akcija, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i broja zaključenih poslova.
Reperni indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 skočio je za, čak, 95,59 poena, ili 12,79 odsto, na 843,11 poena.
Taj indeks se, inače, 10. oktobra strmoglavio na minimalnih 708,47 poena, dok je, podsećanja radi, maksimalna vrednost postignuta 3. maja lane, kad je iznosila 3.335,20 poena.
U ovoj godini taj pokazatelj je „utanjio” 1.475,26 poena, a samo u oktobru je pao za 160,66 poena.
I indeks 100 odabranih akcija BELEXlineskočio je i to za impozantnih 117,74 poena, odnosno 7,58 odsto, na 1.671,08 poena.
Podsećanja radi, minimalna ovogodišnja vrednost ovog pokazatelja bila je 1.534,74 poena, a ostvarena je, takođe, 10. oktobra, koji je bio „crn dan”. Maksimalna vrednost je bila, takođe, 3. maja 2007. godine, a bila je 5.007,34 poena. Ove godine taj indeks je izgubio na vrednosti, čak, 2.159,76 poena, a samo u oktobru je pao impresivnih 270,68 poena.
Do zagrevanja indeksa došlo je jer je posle duže vremena poskupeo veći broj akcija nego što je pojeftinio.
Konkretno, od 99 serija akcija, koliko ih je juče bilo u prometu, poskupela je 41, a 24 su pale u odnosu na prethodni dan.
Ukupan promet bio je za 12,54 odsto veći nego dan ranije, a iznosio je 256,6 miliona dinara, odnosno 3,1 milion evra. Ostvaren je u 1.017 transakcija, što je za 57,92 odsto više zaključenih poslova nego u ponedeljak.
Stranci su ponovo dominirali u prometu s udelom od 56,96 odsto. Pri tom je njihov udeo u trgovanju akcijama bio 57,87 procenata zahvaljujući tome što su bili izrazito „lake ruke” u prodaji tih papira.
Naime, dok su u kupovini „šnjur” prepustili domaćim investitorima, tako da je učešće kupaca sa stranim pasošima bilo 32,24 odsto, u prodaji su imali udeo od 83,46 procenata. U prometu obveznicama stare devizne štednje strani investitori su imali udeo od 11,46 procenata.
Rast cena pet najvećih dobitnika kretao se između 19,33 odsto (akcije AIK banke) do 19,93 procenta (Veterinarski zavod iz Subotice).
Cene pet najvećih gubitnika su pale u rasponu od 20 odsto (Čačanska banka) do 0,23 procenta (akcije Tigra iz Pirota).
Najviše se trgovalo akcijama Soja proteina – za 88 miliona dinara, a njihova poslednja cena je bila 968 dinara i za 10 odsto je viša nego dan ranije.
V. A.
[objavljeno: 15/10/2008]
.jpg)
