Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftni cunami potapa svet
Hrvatska naftna kompanija Ina postavila je sebi pre dve godine ambiciozan plan da bude prva strana kompanija koja će na krajnjem jugozapadu Afrike pronaći naftu. Kompleksni pregovori Ine i Ministarstva energetike Namibije uspešno su okončani pred kraj 2007. godine: ovih dana na atlantskoj pučini ispred gradića Lederica ukotvila se prethodnica istraživačkog tima Ine sa zadatkom da do proleća 2008. prouči naftno bogatstvo koncesije površine 17.773 kvadratna kilometra u poznatom basenu Nama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Od početka pregovora namibijsko ministarstvo energetike zadivio je optimizam hrvatske kompanije da će naći naftu. Brzo su osnovali lokalnu kancelariju i zaposlili Namibijce na samom početku istraživanja, što nijedna druga strana kompanija nije učinila. Ostavili su dubok utisak na nas", izjavio je stalni sekretar Ministarstva energetike Namibije Džozef Iita prilikom potpisivanja strateškog ugovora o koncesiji sa Inom. Od sticanja nezavisnosti 1990. godine Namibija je izdala tek 18 koncesija stranim kompanijama za istraživanje nafte na delu Atlantika poznatom po izuzetno negostoljubivoj klimi, jakom delovanju hladne benguela struje, olujnim vetrovima i teškim maglama koje opasno smanjuju vidljivost plovidbe. Svetske naftaške kompanije (među njima američki "Ševron" i ruski "Sintezneftgas") pokazivale su vlastima Namibije interesovanje za istraživanje nafte "u dve odvojene vremenske etape". Od 1994. do 2004. godine vlada u Vindhuku izdala je prvih devet koncesija strancima, a zatim je nastupio "naftaški vakuum", da bi prošle 2007. godine čak osam kompanija zatražilo pravo da ispituje ima li crnog zlata tik uz Namibijsku pustinju. Većina stranih naftaša posvetila se petroistraživanjima na atlantskom dnu, uz samu granicu Namibije i Angole. Ina se odlučila za drugu regiju ogromne države (825.418 kvadratnih kilometara), nedaleko od gradića bavarske arhitekture koji su osnovali nemački kopači dijamanata krajem 19. veka.
Nagli pritisak stranih naftaških kompanija na neispitano priobalje Namibije u 2007. godini uopšte nije slučajan.
Na svetskom tržištu crnog zlata prošle godine veoma ozbiljno se proneo glas da je većina poznatih nalazišta petroleja diljem Srednjeg istoka – najvećeg svetskog izvorišta strateške sirovine – počela da se ispošćuje. Tvrdnja američkog dnevnika "Volstrit džornal" krajem novembra 2007. godine da su naftonosna polja u Saudijskoj Arabiji – najvećem svetskom izvozniku nafte (oko 9,2 miliona barela dnevno) – malaksale snage podstakla je cenu crnog zlata do istorijskog rekorda od 99,29 dolara za barel. Od tog datuma do Nove godine nafta je kratkotrajno "pojeftinila" do cene od 88 dolara za barel, da bi 29. decembra na berzi u Njujorku barel lake američke nafte sa februarskim datumom isporuke dostigao vrednost od 97,92 dolara za barel.
"Nije pitanje da li će nafta dostići cenu od 100 dolara za barel, već koliko brzo će se to desiti u 2008. godini", upozorio je londonski "Fajnenšel tajms" 30. decembra.
Nekoliko grupa sasvim raznorodnih faktora uticalo je na to da barel pokretačke sirovine svetske industrije od decembra 2006. godine na globalnom tržištu poskupi čak 59 odsto, sa tendencijom da nafta nikada više ne bude jeftina sirovina.
Nezajažljivi apetiti azijskih privrednih džinova za naftom, pre svega Kine i Indije, ali i njihovi sve tešnji odnosi sa naftaškim kartelom OPEK, kao i sa Iranom, potvrdili su lane status Pekinga i Nju Delhija kao kupaca petroleja koji ne pitaju mnogo za cenu.
Napeti odnosi SAD i Severne Koreje, Teherana i Vašingtona, sukob Izraela i Hezbolaha na jugu Libana, oružana intervencija turske vojske na severu Iraka, otmice stranaca u naftonosnoj delti Nigera, ubistvo pakistanske političarke Benazir Buto, deo su geopolitičkih uzroka istorijskog skoka cene nafte kakav – po tempu rasta – nije zabeležen od iranske revolucije 1979. godine.
Godina predsedničkih izbora u SAD i s tim još nepoznata buduća američka spoljna politika – pogotovo prema Srednjem istoku i latinoameričkim proizvođačima nafte – doprineli su lanjskom podgrevanju neizvesnosti na svetskom tržištu petroleja.
Istovremeno, nezapamćeni uragani koji sve češće tutnje Meksičkim zalivom – u zoni gde najveći svetski potrošač SAD – drži svoje strateške rezerve crnog zlata, ali i većinu rafinerija, izlivanje tankera na severu Aljaske, zagušenja u terminalskoj luci Boston zbog teške magle... spadaju u faktore koji su svojom iznenadnom silinom uticali na lanjski rast cene nafte. Strmoglav pad američkog dolara u 2007. godini u odnosu na druge vodeće valute sveta, spektakularni krah američkog hipotekarnog tržišta i rastuća bojazan sveta da privreda SAD polako ali neumitno klizi u recesiju i za sobom vuče i druge, izazvali su u 2007. godini veliku zabrinutost vodećih izvoznika nafte u Persijskom zalivu i brojnih kupaca petroleja širom sveta. Manjak rafinerija, sve skuplje iznajmljivanje tankera i petrobušilica, nedostatak kvalifikovanih petroinženjera... dodatno su lane podstakli slutnju na svetskom tržištu nafte.
Glavna strepnja svetskih berzi nafte ipak ostaje dilema: koliko crnog zlata još ima na Zemlji?
Tačan odgovor na to pitanje malo ko zna: stručnjaci se javno slažu da nastupa vreme traganja za naftom na doskora negostoljubivim lokacijama, uz drastično poskupljenje istraživanja i najavu novih geopolitičkih alijansi tragača za crnim zlatom.
Iskorak Ine u Namibiju je u tom kontekstu strateški korak u neizvesnu budućnost.
Tanja Vujić
--------------------------------------------------------------------------
Večna slava zbog barela
Njujork – Barel nafte dostigao je u sredu istorijsku granicu od 100 dolara na njujorškoj berzi, uz "malu pomoć" jednog nezavisnog brokera koji je želeo da ovekoveči svoje ime.
Magična brojka je dostignuta transakcijom koja, prema verziji koja kruži berzom, predstavlja pokušaj pojedinca da privuče pažnju na sebe, neki bi rekli odijum, navode analitičari.
Ričard Arens, koji ima sopstvenu firmu, dao je 100.000 dolara za 1.000 barela, što predstavlja minimalnu količinu nafte koja se može kupiti na njujorškoj berzi.
Tu količinu je odmah potom prodao uz gubitak od 600 dolara. "To je učinio samo forme radi, hteo je da bude prvi na svetu koji je kupio naftu po ceni od 100 dolara za barel", izjavio je jedan od analitičara. "Poklonio je 600 evra da bi svojim unucima mogao da kaže da je prvi na svetu kupio naftu za 100 dolara po barelu", izjavio je za Bi-Bi-Si bivši njujorški broker Stiven Šork.
Tanjug
[objavljeno: ]
