Izvor: B92, 18.Okt.2016, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftaši nekad rasipali, sad bi spas u eksperimentu
Velike naftne kompanije poput Statoila, Šela i Ševrona eksperimentišu s novim rešenjima.
Isprobavaju sve od bespilotnih letelica preko novih inženjerskih rešenja za bušotine do onih u području upravljanja podacima, kako bi smanjile troškove i prebrodile krizu.
Cene nafte više su nego prepolovljene od sredine 2014, prisiljavajući kompanije u sektoru na smanjenje troškova koje se računa u milijardama dolara. Kako bi zaštitile dividende i sačuvale infrastrukturu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja će im omogućiti povratak u utakmicu i rast kada se tržišta jednog dana oporave, odlučile su da potraže mogućnosti ušteda u novim tehnologijama i inženjerskim rešenjima.
Francuska naftna i gasna grupa Total objavila je da je za detaljne inspekcije na pojedinim naftnim poljima u Severnom moru počela da koristi bespilotne letelice.
Ciberhavk, kompanija koja je bila na čelu tog eksperimenta, kazala je da su taj posao dosad obavljali inženjeri, viseći na užetu sa vrtoglavih visina. Inspekcije bi sprovodio tim od 12 ljudi u 7 dvonedeljnih izlazaka na naftno polje, što je značilo da ih je trebalo prevesti na lokaciju i obezbediti im smeštaj.
Bespilotne letelice obave taj posao u dva dana, uz 10 puta manje troškove, tvrdi osnivač Ciberhavka Malkolm Konolli, koji među naručiocima izdvaja Ekson mobajl, Šel , Filips i Britiš Petroleum.
U Totalu nisu želeli da navedu koliko su trajale inspekcije koje obavljaju timovi, odnosno one koje obavljaju bespilotne letelice niti koliko su novca uštedeli.
Ogromno polje norveškog diva Statoila u Severnom moru, na kojem bi proizvodnja trebalo da počne 2018. godine, ogledni je primer pokušaja naftne industrije da smanji troškove u eri jeftine nafte.
Statoil je smanjio troškove razvoja u prvoj fazi projekta za petinu u odnosu na procene s početka 2015. godine, na 12,2 milijarde dolara.
Uštede su najvećim delom ostvarene fokusiranjem od samog početka na najefikasniju tehnologiju i inženjerske nacrte, istakla je u razgovoru za Rojters tehnička direktorika Statoila Margaret Oevrum.
Čelnici naftnih kompanija tvrde da okretanje tehnologijama koje više i nisu tako nove pokazuje da je globalna industrija godinama pre krize rasipala novac, budući da su joj cene nafte iznad 100 dolara donosile ogromnu zaradu i nisu ih poticale na efikasni razvoj naftnih polja.
Tako su, na primer, pukim pronalaženjem efikasnije rute cevovoda kojim će se nafta transportuje s polja Svedrup do rafinerije na kopnu troškovi smanjeni za milijardu kruna, navode u Statoil.
Statoil je takođe razvio šablon za bušenje po kojem će funkcionisati prvih osam bušotina na tom polju. Time će se ukupno vreme bušenja smanjiti za više od 50 dana, tvrde u norveškoj kompaniji, i ušteće se oko 150 miliona kruna po bušotini očekivanih troškova vezanih za primenu tehnologije iz 2013. godine.
"Pojednostavljenje je bilo daleko najveći pokretač ušteda. Treba misliti u puno jednostavnijim okvirima i početi od početka i onda polako razvijati stvar, umesto odmah krenuti s nečim velikim", ističe Oevrum.
U Statoilu nisu želeli da otkriju koliko su tačno uštedeli poboljšanom tehnologijom i inženjerskim rešenjima. Napominju tek da će delom zahvaljujući i tim inovacijama projekti koji bi trebalo da počnu proizvodnju do 2022. donositi dobit i ako cene nafte budu iznosile 41 dolar za barel.
Šel je pak potražio rešenje u novom modelu cevi koja će savijanjem apsorbovati kretanje mora, te u plutajućoj platformi koja će im, tvrde, omogućiti proizvodnju na ekstremnim dubinama.
Ševron pak koristi robota za brže čišćenje i proveru cevi naftovoda na polju Ersin u Severnom moru.
Tehnološke inovacije u naftnoj industriji čini "stotinu malih stvari", tumači Alek Bruks iz Canacord Genuitija.
"Suština je u tome da na kraju imate znatno niže troškove", zaključuje.
