Izvor: B92, 12.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta ispod 113 dolara za barel
Njujork/Peking -- Cena nafte pala je ispod 113 dolara po barelu, dok je dolar nastavio da raste.
Skok cena nafte zbog sukoba u Južnoj Osetiji bio je kratkotrajan
Istovremeno, sve više naznaka upućuje na to da bi i kineski energetski zahtevi mogli da prestanu da rastu. Cena nafte je jutros na njujorškoj berzi varirala, jer su trgovci pratili sukob između Rusije i Gruzije, za koji su neki verovali da bi mogao da ugrozi zalihe. Kaspijski naftovod - Baku-Tbilisi-Čejhan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - prolazi kroz Gruziju.
Te brige su, međutim, iščilele, kada je dolar počeo da jača i kada se energetsko tržište fokusiralo na izveštaj Kine da je uvoz sirove nafte u julu bio manji za sedam odsto nego prošle godine.
"Sada smo fokusirani na ujednačivanje ponude i potražnje. Mislili smo da visoke cene energenata neće uticati na Kinu i druge zemlje - ali otkrili smo da to nije slučaj", rekao je Fil Flin, analitičar iz Čikaga.
Pošto je prošle nedelje cena lake nafte za septembarsku isporuku pala za 10 dolara po barelu, ona je danas smanjena za još 75 centi i dostigla 114.45 barela. To je najniža cena od 1. maja.
Kina smanjila uvoz nafte u julu zbog visokih cena
Jeftiniji benzin u SAD
Benzin na pumpama širom SAD pojeftinjuje već 25. dan uzastopno, a cene osnovnog goriva za automobile su u tom periodu opale više od sedam odsto, prenose zapadne novinske agencije, pozivajući se na Američku automobilsku asocijaciju (AAA), koja prati kretanje cena na 85.000 benzinskih stanica širom zemlje. Galon (3,78 litara) benzina najlošijeg kvaliteta juče je, prema podacima AAA, koštao prosečnih 3,818 dolara i bio je jevtiniji 15 centi nego pre dve sedmice. Sredinom jula cene benzina su bile na rekordno visokom nivou - 4,114 dolara za galon.
Kina je u julu uvezla sedam odsto manje sirove nafte u odnosu na isti mesec lani, jer je cena te sirovine na svetskim tržištima dostigla rekord pa se rafinerijama manje isplatilo da je prerađuju u gorivo, jer prodajom benzina i dizel goriva ostvaruju gubitke, objavljeno je u Pekingu.
Prema podacima objavljenim na sajtu kineske Opšte carinske uprave, u julu je uvoz nafte smanjen na 13,79 miliona metričkih tona, ili oko 3,25 miliona barela da dan, što je najmanja količina od decembra prošle godine, dok je istovremeno izvoz utrostručen na 260.000 tona, prenela je agencija Blumberg.
Kina je naftu uvezenu tokom jula platila rekordnih 12,77 milijardi dolara, što je 72 odsto više u odnosu na isti mesec lani i odgovara prosečnoj ceni od 126,80 dolara za barel.
Rekordna cena nafte od 147,27 dolara za barel je postignuta na Njujorškoj berzi 11. jula.
Rekordna vrednost "tečnog zlata" je uticala na rast troškova uvoza najvećeg azijskog prerađivača, kineskog CPČ, kao i firme "Petročajna". Pored toga, jedan od razloga za pad uvoza je i vest da je vlada ukinula subvencije za uvoz nafte.
Kineska država je u drugom tromesečju refundirala 75 odsto poreza na dodatu vrednost na uvoznu naftu, u cilju smanjenja gubitaka rafinerija koje na domaćem tržištu prodaju gorivo ispod realne cene.
Odluka o ukidanju subvencije se primenjuje od 1. jula, nakon što su 20. juna povećane cene goriva na domaćem tržištu. Portparol kompanije "Petročajna" je potvrdio da kineska vlada nije objavila da će refundirati deo poreza za uvoz sirove nafte u trećem tromesečju.
Kina je u periodu od početka januara do kraja jula uvezla ukupno 104,32 miliona tona sirove nafte, ili osam odsto više nego u istom periodu lani.
Uvezena nafta je koštala 77,76 milijardi dolara, što predstavlja rast od 83 odsto u odnosu na period januar - jul minule godine. Istovremeno je izvoz tog energenta pao za 29 odsto, na 1,82 miliona tona.
