Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na večeri kod Švarcenegera
Dve nedelje posle susreta sa Arnoldom Švarcenegerom, prvim čovekom Kalifornije, Zoran Pavlović Zoki, Beograđanin sa Dušanovca, došao je u rodni grad. Razlog za dolazak su – "Zoki kartice".
Pitamo ga otkuda on kod guvernera Kalifornije, kao i da li namerava da, konačno, započne proizvodnju tih kartica u svojoj otadžbini.
– Ovde, u Staroj Pazovi, pre nekoliko godina počeo sam izradu "Zoki kartica", ali sam, nažalost, zbog ovdašnjih "bezobraznih dažbina" bio prinuđen da sve preselim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Kinu. Ipak, nisu Kinezi toliko jeftini koliko je naša vlast komplikovana – kaže Pavlović. I objašnjava: – Da bih ovde otvorio firmu, zaposlio ljude, uložio kapital, traže mi milion papira... A na ulasku u zemlju tražili su mi da platim i carinu na moje rođene kartice koje sam deci u školama i bolnicama želeo da poklonim. U proizvodnju u Pazovi uložio sam pola miliona evra, ali je onda bilo potrebno mnogo papira kako bi se roba transportovala do Bara, potom do Grčke a onda u ceo svet. Bio sam i na "Slagalici" godinu dana. Međutim, ovdašnja televizija to nije mogla finansijski da izdrži, pa sam im sve dao džabe. Ali, dokle? Razmišljao sam da ovde pokrenem proizvodnju samo za evropsko tržište. No, kako Srbija još nije članica EU, sve je i dosta komplikovano i bolno, pa ću kartice za Evropu najverovatnije praviti – u Poljskoj.
Na večeri kod guvernera Kalifornije bilo je dvanaest privrednika i, kako napominje Pavlović, oni su ga čekali sat i po vremena dok nije konačno helikopterom sleteo u dvorište svoje vile.
– U škole Kalifornije i Teksasa krenuo sam, pomalo naivno, s plasiranjem svoje igre. Međutim, kada su profesori uvideli u čemu se one razlikuju od svih do sada smišljenih igara, počeli su da me pozivaju da im držim prezentacije. Sve je to ubrzo došlo i do Švarcenegera, koji je takođe uvideo da su im deca, s jedne strane, debela jer jedu nezdravu hranu, a, s druge, i otuđena i nasilna budući da im kompjuteri serviraju igrice pune nasilja – pobednik si ako isečeš sto glava i slično. Švarceneger želi da popravi ishranu, ubacujući mleko i vodu u škole, ali i obrazovanje, podstičući decu da se druže uz zabavne i poučne igre. Ubrzo ćemo postići dogovor da se kartice prodaju po svim školama, a kako je reč o igrici-mozgalici, ona je vrlo pogodna i za igranje u bolnicama, vojsci, u parkovima i zatvorima. Naš sagovornik se zato i pita – zašto da Amerikanci, prevaspitavaju i drugačije motivišu svoju decu srpskim karticama a ne mi. Pri tom naglašava da mu novac nije primarni cilj i da je, štaviše, spreman prvacima i školama da pokloni svoje "Zoki kartice", ako ih ovdašnje obrazovanje prihvati i uvede u program.
Pavlović napominje da se za njega zainteresovala i Opra Vinfri, pozvavši ga u svoj TV šou, a da je i na australijskoj TV stanici Es-En imao emisiju od pola sata (potpisnica ovih redova gledala je snimljenu emisiju u kojoj su se, pored Pavlovića i voditelja programa, u slaganju kartica nadmetala i deca) posle koje je uspeo da proda hiljadu igara po 40 australijskih dolara komad. Čak su i Japanci koji imaju svoju igru, popularni "kakuro", na jednom sajmu u Asaksi odlučili da od Pavlovića kupe 10.000 igara i prodaju ih u jednoj tokijskoj radnji po ceni od 50 dolara.
Pre četiri i po godine "Politika" je pisala o "Zoki karticama"... U međuvremenu su one postale estetski zanimljivije, a Pavlović je izmislio još dvadesetak drugih igara. Žaleći za svojom majkom koja je u međuvremenu preminula i zemljom koja se raspala, on je tim igrama dao nama vrlo prepoznatljiva imena "Mira", "Jugo" i sl., ali sada izmišlja i modernije verzije naših "tablića", "mica", "ne ljuti se čoveče"...
– To radim zbog naših ljudi koji žive u SAD, da bi dolazili na moj sajt (zoki.com), upoznavali se, družili i zabavljali. Za mesec dana, kada sam to pažljivo pratio, za sajt se "prikačilo" 3.000 novih članova – kaže Pavlović. I obelodanjuje još dve poslovne zanimljivosti i jednu poslovnu tajnu: – Nameravam da uskoro organizujem prvenstvo sveta u slaganju "Zoki kartica", da napravim nove "Tesla kartice" u spomen na tog velikana, ali i nove kartice koje će potpuno uništiti popularni "sudoku". Igra se zove "aritmo", i predstavlja nešto između sudokua, aritmetike i japanskog kakura. Obećavam da ću dati milion dolara bilo kom zaluđeniku koji za sat vremena preda mnom reši 24 nivoa!
Pavlović nerado govori o zaradama, ali kaže da je samo u SAD prošle godine prodao 50.000 kutija svojih igrica po 30 dolara. "Pa vi sad računajte", dodaje.
Inače, samo u SAD naš sagovornik je dobio dve značajne nagrade: prva, "Dr Toj" dodeljuje se svake godine za najbolju dečju knjigu, zabavu, poučno sredstvo. Pavlović je ovu nagradu dobio 1999. za najbolju dečju igru. A Nacionalni centar roditelja dodelio mu je 2001. godine još jedno značajno priznanje, nagradu "Sil of apruv" za igru koja daje poseban pečat svetu dobre dečje zabave.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
