Izvor: Blic, 22.Avg.2009, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na udaru bi bila srednja klasa

Iako je iz Vlade Srbije poručeno da ona neće izaći pred MMF sa predlogom povećanja PDV-a i poreza na dohodak, upućeni smatraju da postoji realna mogućnost da se srpski zvaničnici susretnu sa čvrstim zahtevom predstavnika MMF-a da se povećaju budžetski prihodi i time izbalansira stanje srpskih finansija. Tim pre, što je Vlada Srbije već pristala na povećanje PDV-a ukoliko druge mere ne daju rezultate, i svoj pristanak potvrdila potpisom na memorandumu sa MMF-om iz aprila ove godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Da rezultati nisu zadovoljavajući već je jasno, a hoće li MMF pokazati fleksibilnost i pristati na povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto bez druge dve mere predviđene memorandumom (smanjenje plata u javnom sektoru i povećanje PDV-a) znaće se možda već do kraja avgusta.

O mogućim efektima povećanja PDV-a i poreza na dohodak, njihovim uticajima na privredu i građane i slojevima koji bi eventualno bili najviše pogođeni, "Novac" je pitao ugledne ekonomiste i stručnjake. Većina njih slaže se da bi veća stopa PDV-a pogurala inflaciju naviše i najviše pogodila najsiromašnije slojeve, dok bi veći porez na dohodak predstavljao udarac za srednju klasu. Tako bi, po svemu sudeći, tek oporavljeni srednji sloj društva bio taj koji bi morao na svojim plećima da iznese najveći teret mogućih novih poreskih nameta.

Da li bi se i kada od toga oporavio, krajnje je neizvesno.

Pitanja:

1. Kakav bi efekat na inflaciju imalo podizanje PDV-a sa 18 na 20 odsto?

2. Koje socijalne grupe bi bile najviše pogođene podizanjem poreza na dohodak, a koje podizanjem PDV-a?

3. Da li veći porez na dohodak i veći PDV i u kojoj meri obaraju domaću tražnju i kakve su posledice toga?

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Inflacija bi bila viša za 1,5 odsto

1. Pove­ćanje PDV-a sa 18 na 20 odsto uz pretpo­stavku da ni­ža stopa os­tane osam odsto, kao i da se efekat povećanja PDV-a u celini prevali na potro­šače, uticao bi na povećanje inflacije za oko 1,5 odsto.

2. Povećanje poreza na dohodak pogodilo bi ljude sa iznadprosečnim prima­njima, dok bi povećanje PDV-a podjednako pogodilo sve građane. Ukoliko bi se primenio predlog ministarske Dragutinović da se sadašnja stopa od 12 odsto zameni sa dve stope do 10 odsto (za plate do 40.000 dinara) i 20 odsto (iznad 40.000 dinara) manji porez nego sada plaćali bi zaposleni sa neto zaradama do 35.000 dinara, dok bi zaposleni sa zaradama iznad tog nivoa plaćali veći porez nego sada. Povećanje stope PDV-a podjednako bi pogodilo sve društvene slojeve i to kroz smanjenje njihovih realnih dohodaka za iznos inflacije od oko 1,5 odsto.

3. Povećanje poreza na dohodak ili PDV-a ne bi uticalo na smanjenje tražnje, jer bi država prikupljena dodatna sredstva odmah potrošila na kupovinu robe i usluga. Štaviše, porez na dohodak bi uticao na povećanje tražnje jer bi država trošila i deo dohotka koji bi građani štedeli.

Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju

Negativan uticaj na proizvodnju

1. Sigu­rno je da će se veći PDV pokušati da prevali na konačne po­trošače i da će to imati nega­ti­van efekat na stabilnost cena, mada je teško reći u kojoj meri bi cene mogle da budu veće. Veći PDV će, međutim, imati negativniji uticaj na opštu privrednu aktivnost s obzirom na to da privreda već ima ozbiljan problem sa nelikvidnošću. Prvenstveno će se odraziti na pad proizvodnje.

2. Najveći broj zaposlenih, njih oko 60 odsto, ima primanja ispod ili blizu prosečnih primanja u zemlji, što znači da oni neće biti pogođeni povećanjem poreza na dohodak. Povećanjem PDV-a najviše će biti pogođena mala i srednja preduzeća, pa samim tim i njihovi zaposleni.

3. Već postoji opšti strah od trošenja zbog svetske ekonomske krize. Veći PDV će da poskupi proizvode, što će uticati i na dodatno smanjenje tražnje.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Viša i referentna

kamatna stopa NBS

1. Podi­za­nje PDV-a bilo bi di­re­ktan in­fla­to­rni ud­ar i iz­nu­dilo bi po­dizanje re­ferentne kamatne stope NBS ukoliko ona želi da ostvari ciljanu inflaciju od osam odsto. To nikako nije u interesu preduzeća, a ni građana, jer tek tada ne bi bilo izgleda za smanjenje kamatnih stopa u Srbiji.

2. Veća stopa PDV-a najviše bi pogodila najsiromašnije slojeve stanovništva, jer bi poskupela i egzistencijalna potrošnja, osim ako država ne bi te proizvode svrstala u grupu sa nižom stopom PDV-a. Veći porez na dohodak opteretio bi, da ne kažem uništio, tek oporavljeni srednji sloj u Srbiji, koji je temelj društva.

3. Teza da veći porezi obaraju tražnju ne stoji. Kod proizvoda egzistencijalne potrošnje neće biti pada tražnje, jer građani nemaju alternativu. Pad tražnje mogao bi da se oseti kod luksuzne robe, ali ni to u Srbiji neće biti slučaj, jer malobrojni koji to sebi mogu da priušte neće biti ugroženi, a većina građana za to ni sada nema mogućnosti.

Tatjana Jovanić, Pravni fakultet - pravno-ekonomske nauke

PDV ugrožava najsiromašnije

1. Teško je pro­g­no­zi­ra­ti koliko bi porasle cene proizvoda, ali bi se preva­lji­vanje tro­škova na kra­jnje ku­p­ce odrazilo i na stabilnost cena, a verovatno i na pad tražnje, što bi, sa druge strane, moglo negativno da se odrazi na privredu.

2. Povećanje ova dva poreza nije progresivno, pa bi trebalo očekivati da se negativni efekti ispolje najpre kod građana sa nižim primanjima. Povećanje PDV-a bi najviše pogodilo upravo najsiromašnije. U poređenju sa povećanjem PDV-a, porast stope poreza na dohodak će manje pogoditi siromašnije građane, ali se efekat njegovog povećanja može ispoljiti i kroz destimulaciju radnog napora stanovništva sa većim od prosečnih primanja.

3. Ukoliko bi se povećani javni prihodi usled povećanja ovih poreza usmerili ka infrastrukturnim projektima, to bi donekle kompenzovalo pad tražnje dva nejavna sektora.

Ivan Nikolić, Ekonomski institut

Skuplje osnovne namirnice

1. Infla­cija bi sigurno bila veća. Teško je reći koliko bi porasle ce­ne po gru­pama proizvoda, ali bi lo­gično bilo da bude ispod dva procentna poena. Biće i onih koji će cene podići više od rasta koji bi povukao povećanje PDV-a.

2. Linearnim povećanjem PDV-a i poreza na dohodak, najveću cenu će platiti najsiromašniji, odnosno ljudi sa nižim primanjima. Razlog je to što u strukturi njihove potrošačke korpe dominiraju osnovne životne namirnice.

3. PDV i javna tražnja se ne mogu povezivati u tom smislu. Povećanje PDV-a znači povećanje javnih prihoda, ali istovremeno i povećanje javne potrošnje.

Ugrožena polovina Srbije

Srednji sloj čini više od polovine stanovništva, kaže za "Novac" sociolog Zoran Stoiljković.

"Takvi ljudi zarađuju pristojno, imaju stabilan izvor prihoda koji mogu kapitalizovati. Oni su visokoobrazovani, zaposleni u obrazovanju, zdravstvu, sredstvima informisanja, vojsci i policiji", kaže Stoiljković i dodaje da srednji sloj čine i mali i srednji preduzetnici.

To su "kulturni potrošači sa odgovarajućim standardom življenja, koji idu na koncerte, kupuju knjige i idu na letovanja".

Nastavak na Blic...