Izvor: Politika, 01.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na rafovima i do 80 odsto domaće robe
Naši proizvođači su najzastupljeniji u prehrani, dok je većina uvoznih proizvoda iz kategorije tekstila, tehnike i južnog voća
U vodećim trgovinskim lancima u Srbiji između 70 i 80 odsto robe je domaće proizvodnje, a ostatak čine proizvodi iz uvoza. Srpski proizvođači su najzastupljeniji u prehrani, dok je većina uvoznih proizvoda iz kategorije tekstila, tehnike i južnog voća.
Odnos u korist domaćih dobavljača je stvar poslovne politike trgovina i navika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kupaca, a ne nečeg drugog, jer Srbija nema propis koji reguliše koji procenat robe bi morao da bude domaće proizvodnje. Osim toga, za razliku od zemalja regiona, u našoj zemlji više nema ni kampanje koja bi podržala kupovinu domaćih proizvoda.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra da proizvode ne treba deliti na domaće i strane, već na dobre i loše.
– Nije dobro da država vodi kampanju za kupovinu domaćih proizvoda, jer su to probali Hrvati i Mađari, pa ih je opomenula Evropska unija zbog diskriminacije. Ali to mogu da pokrenu udruženja domaćih proizvođača ili privredna komora. Kupcu u Srbiji bitno je da pazari proizvod koji je zadovoljavajućeg kvaliteta, ali i da je cena povoljna, bez obzira na to da li je domaći ili iz uvoza – objasnio je Nikolić, dok najveći trgovci kažu da bi podržali inicijativu za kupovinu domaće robe.
– U svim našim objektima odnos domaće i uvezene robe je 72 odsto prema 28. Sarađujemo sa svim najvećim domaćim proizvođačima, ali i manjim, lokalnim, koji zadovoljavaju standarde kvaliteta po kojima poslujemo. Do sada nije postojala inicijativa da se kodeksom utvrdi količina robe koju bi domaći proizvođači dostavljali trgovinskim lancima. Ali ukoliko se takva inicijativa javi, spremni smo da je podržimo, jer smo i sadašnjim poslovanjem usmereni prvenstveno na domaće izvore snabdevanja – objasnila je Martina Petrović, iz „Maksija”.
U kompaniji „Merkator S” ističu da u „Merkatoru” i „Rodi” oko 80 odsto prehrambenih proizvoda čine artikli domaćih proizvođača.
–U sezonisve voće i povrće je uglavnom od lokalnih proizvođača. Sarađujemo sa zemljoradničkim zadrugama „Dobro voće” – Slankamen, „Carska bašta” – Zrenjanin, „Kondor” –Stepanovićevo, ali i sa samostalnim poljoprivrednim gazdinstvima. A na našim policama na drugim tržištima, posebno u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, nalaze se i proizvodi srpskih proizvođača.Kupcima nudimo tehničku robusvetski priznatih proizvođača, ali i domaćih, koji učestvuju sa oko 15 odsto – objasnili su u kompaniji „Merkator S”, dok u „Super Veru” ističu da oko 75 odsto artikala na njihovim rafovima čine proizvodi domaćih dobavljača.
– Za nas je karakteristično da nudimo i veliki broj proizvoda iz Grčke. Nudimo i one koji su proizvedeni u Kini, Italiji, Belgiji i Nemačkoj, a uvezeni u Grčku. Mi poslujemo i u Makedoniji i Grčkoj, pa se veliki broj proizvoda iz Srbije distribuira i u „Super Vero” u Makedoniji – rekli su u toj kompaniji.
U „Univereksportu” 77 odsto robe dolazi od domaćih dobavljača, a 23 od stranih, a u „Metrou” je 85 odsto prehrambenih proizvoda domaće, dok se 15 odsto uvozi.
– Što se tiče neprehrambenih artikala, koji čine oko 25 odsto našeg asortimana, situacija je obrnuta, jer se oko 80 odsto uvozi, dok je oko 20 procenata proizvedeno lokalno – rekli su u „Metrou”.
Najviše srpskih proizvoda kupcima, ipak, nude u lancu SOS marketa. U ovim radnjama kažu da je jedino tako moguće obezbediti niže cene.
– U SOS marketima je i dalje najveće učešće domaće robe i kreće se od 90 do 95 odsto. Uvozne ima manje i to su uglavnom maslinovo ulje i testenine iz Italije, konzervirani krastavci i ajvar iz Makedonije, keks iz Crne Gore, deterdžent iz Bosne i Hercegovine, sapuni iz Turske, južno voće iz Turske i Grčke, kao i žestoka alkoholna pića – rekla je Jelena Lukač iz SOS marketa.
S. Despotović
objavljeno: 02.09.2011.
