Izvor: B92, 17.Apr.2013, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na kraju opet plaća potrošač
Beograd -- Kod svake od miliona kupovina karticama, bilo kreditnim ili debitnim, banke zarađuju novac, a u nekim slučajevima i vrlo mnogo novca, piše Danas.
Jer provizije koje građani ne vide, idu i do 3,5 odsto.
Iako korisnici debitnih kartica ne plaćaju za njihovo korišćenje u prodavnicama, banke svaku takvu transakciju naplaćuju samim trgovcima, a oni te troškove po pravilu prevaljuju na potrošače.
Iako zvanično ne žele da govore o tome kolike provizije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uzimaju, tvrdeći u svim bankama koje smo kontaktirali samo da to zavisi od slučaja do slučaja, bankari nezvanično potvrđuju da iznosi idu i preko tri odsto, ali da "u Beogradu praktično niko ne plaća više od 2,75“.
Kolika će provizija biti zavisi od obima prometa koji klijent ostvaruje, da li njegovi radnici primaju plate preko banke čiju kartičarsku mrežu koristi, ima li druge kredite i uopšte koliko je bitan banci. Računa se i to kojom delatnošću se bavi klijent, da li ima veliki broj malih transakcija ili mali broj velikih i slično.
Najniže provizije od često samo 0,3 odsto, naplaćuju se lancima benzinskih pumpi, dok recimo prodavci nakita i druge luksuzne robe plaćaju najviše provizije. Banke su u mnogim slučajevima spremne da u pregovorima sa klijentima smanje proviziju za korišćenje njihove mreže kartica ili da je se odreknu, ako od klijenta mogu da ostvare drugu korist, recimo da ga pridobiju da kod njih uzme veći kredit i slično. Ali, za one trgovce koji ne nameravaju da se dodatno zadužuju, a istovremeno nisu ni veliki, niže provizije uglavnom nisu realna mogućnost. Njima banke naplaćuju standardne iznose, koji kada se obračuna sve što ulazi u sastav konačne provizije, vrlo često dostignu i više od dva odsto. Te provizije krajnji kupac ne primećuje i ima utisak da je plaćanje karticama besplatno, ali pošto prodavci svoje troškove prebacuju na kupce, višu cenu robe u stvari plaćaju i oni koji koriste kartice i oni koji kupuju gotovim novcem, objašnjava rukovodilac zadužen za kartice u jednoj od vodećih banaka u Srbiji.
Iako bi se iz ovoga dalo zaključiti da banke praktično nemaju zaradu na osnovu provizija koje naplaćuju, to naravno nije tako. Sama činjenica da klijentima naplaćuju drugačije provizije u zavisnosti od visine prometa i delatnosti kojom se bave, govori o tome da banke na nekima zarađuju više nego na drugima, odnosno da od manjih trgovaca uzimaju više provizije nego od većih. Uz sve to, kako priznaje sagovornik Danas, banka čiju mrežu POS uređaja koristi trgovac na kraju naplaćuje i svoju „pravu“ proviziju, koja „u 99,9 odsto slučajeva bude ispod 0,5 odsto“.
Dakle, u ukupnom iznosu provizije od uobičajenih dva do tri odsto u manjim objektima, bar 1,5 odsto čini „čista“ zarada banaka - jedan procenat banci koja je korisniku izdala karticu i još pola procenta banci čiji POS terminal koristi trgovac.
Bankari, međutim, ne smatraju da su odgovorne za ovako visoko postavljene provizije i tvrde da su krivci trgovine, prenosi Danas.
