Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na korak od trgovanja akcijama NIS-a
Rusko-srpska kompanija do ponedeljka podnosi zahtev za prijem akcija na Berzu. – Pre zvaničnog početka trgovanja, na Berzi najviše akcija NIS-a kupio kastodi račun Vojvođanske banke
Naftna industrija Srbije do ponedeljka 16. avgusta će podneti zahtev za prijem akcija na Listing A Beogradske berze, potvrdili su juče iz NIS-a. To znači da će NIS ispoštovati zakonski rok od tri dana da od registracije promene, odnosno upisa NIS-a u Centralni registar hartija od vrednosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Berzi dostavi ovaj zahtev, što je inače preduslov da počne i zvanično trgovanje akcijama.
U Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti Republike Srbije 12. avgusta registrovana je promena NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo, čime su ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva Beogradskoj berzi za uključenje akcija te kompanije na berzansko tržište.
Upitani kada je realno očekivati da počne prodaja akcija, u NIS-u kažu da sada predstoji potpisivanje ugovora NIS-a i Berze o uključenju akcija u trgovanje posle čega će Berza obavestiti javnost kada kreće trgovanje. U NIS-u, međutim, ne žele da licitiraju datumom kada će to tačno biti.
Interesantno je (kako se može videti na sajtu Centralnog registra) da su se pored ruskog „Gaspromnjefta”, većinskog vlasnika NIS-a, države Srbije i malih akcionara pojavila i fizička lica, vlasnici akcija koji u zbiru imaju oko 19,081 odsto akcija, ili ukupno 31.114,39 akcija. Istovremeno, pravna lica („Gaspromnjeft” i država Srbija) imaju 89,9 odsto, a zbirno (kastodi) račun 0,01539 odsto. Od toga ruski gazda poseduje 83.160.888 komada, dok je država zadržala 29,9 odsto. Preostalih 19,1 procenat su akcije koje pripadaju građanima, bivšim i sadašnjim zaposlenima.
Upućeni u trgovanje akcijama objašnjavaju (da kada su u pitanju fizičkih lica koja su se pojavila kao vlasnici akcija, od kojih neki poseduju do 1.500 akcija), nije iznenađenje jer se radi o zaposlenima koji su u NIS-u proveli ceo radni vek, odnosno 35 godina, i po tom osnovu stekli pravo na akcije. Među njima su i oni koji su akcije nasledili ili su ih u trenutku kada je NIS postao otvoreno akcionarsko društvo prodali jer im se žurilo da ih prodaju. Bilo je dovoljno da potpisom u sudu ustupe svoje akcije nekom drugom.
Međutim, podaci iz Centralnog registra pokazuje da je trgovanje akcijama NIS-a van berze bilo vrlo skromno. Najviše akcija NIS-a kupio je kastodi račun Vojvođanske banke, oko 0,015 odsto ili oko 25.000 komada, kao i brokerska kuća „MV Investments” sa oko 0,005 procenata, odnosno 8.000 komada.
Na pitanje kada se očekuje da se akcije NIS-a pojave na tržištu, na Berzi kažu da se sada čeka da NIS podnese zahtev za listiranje, te da će dan uoči početka prodaje javnost o tome biti obaveštena i oglasima u novinama.
Početna, indikativna cena po kojoj će građani prvog dana trgovanja na Berzi moći da prodaju akciju „Naftne industrije Srbije” iznosiće 4,8 evra po jednoj akciji, dok će samo tržište odrediti stvarnu cenu.
Početna cena po kojoj će se trgovati NIS-ovim akcijama ista je ona po kojoj je ruski većinski vlasnik preuzimao akcije od NIS-a, odnosno 4,8 evra po akciji. Ta cena ujedno je i „zaštitna cena” za građane, jer NIS ima ugovornu obavezu da do februara meseca 2011. godine mora da manjinskim akcionarima ponudi minimalno 4,8 evra za otkup jedne svoje akcije.
Posle ove inicijalne cene, tržište hartija od vrednosti, odnosno ponuda i tražnja, regulisaće pravu vrednost akcija. Imajući u vidu podatke iz Centralnog registra o vrlo maloj kupovini akcija van Berze izgleda da su građani poslušali savete da ne žure s prodajom NIS-ovih akcija jer se očekuje da vremenom ove akcije vrede znatno više.
U NIS-u ističu da nominalna cena jedne akcije iznosi 500 dinara, te da je u ovom času teško prognozirati tržišnu vrednost akcija posle početka berzanske trgovine. Dugoročno gledajući posle završetka programa modernizacije, NIS će imati dobre resurse za rast tržišne kapitalizacije.
Cena koju je strateški partner platio za kupovinu dela kompanije nema uticaja na nominalnu vrednost akcija. Na nominalnu vrednost jedino utiču vrednost osnovnog kapitala i broj akcija. Budući da se vrednost osnovnog kapitala nije došlo do promene ni ukupne nominalne vrednosti akcija. Nominalna vrednost bi bila ista i da nije došlo do prodaje akcija „Gaspromnjeftu” ili bilo kom drugom investitoru, zaključuju u NIS-u.
J. Petrović
objavljeno: 14/08/2010
