Izvor: Blic, 18.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na drvo i ugalj nema ko da zavrne slavinu
Drastična poskupljenja prirodnog gasa i daljinskog grejanja, kao i redukcije, dobra su prilika da građani razmisle kako da obezbede topao stan u narednim godinama. Cene energenata, posle poskupljenja prirodnog gasa od 60 i grejanja od oko 36 odsto manje-više su tržišne, uz izuzetak električne energije. To potrošačima daje priliku da uzmu olovku u ruke i u zavisnosti od uslova i cene korišćenja energenata izračunaju šta se najviše isplati. U obzir bi trebalo da uzmu prognoze kretanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cena i koje energente uvozimo.
Električna energija
Struja je najdostupnija, ali u narednim godinama će samo poskupljivati. Trenutna cena kilovat-sata je oko pet evrocenti, ali prema nekim procenama do 50 odsto je niža od realne. Korišćenje TA peći uz akumuliranje tokom noći, kada je tarifa niža četiri puta, obezbeđuje dobro grejanje i male troškove. Struja pruža priličan komfor, a najveći deo potreba zadovoljava se iz domaćih elektrana, što ostavlja prostor da država utiče na cenu, ali i nema opasnosti da neko spolja utiče na snabdevanje. Ipak, ako se ne izgradi nova elektrana, biće problema. Oslanjanje na ovaj vid energije dolazi u obzir ako se potrošač ponaša štedljivo, i ako razmišlja o alternativi za nekoliko godina.
Prirodni gas
Korisnici plina ne treba da se plaše drastičnih povećanja cena, ali sve do završetka skladišta gasa Banatski Dvor i alternativnog gasovoda isporuke neće biti sigurne. Grejanje na gas je trenutno najskuplje. Cena prati cenu nafte, pa sve zavisi od svetskog tržišta. Narednih meseci se očekuje pojeftinjenje plina, ali na duže staze ne treba očekivati male troškove. „Plavi energent" je lak za korišćenje, a priključivanje na mrežu zavisi od toga da li u blizini ima gasovoda. Reč je o investiciji od oko 1.000 evra. Ako potrošači ovog energenta žele da mu ostanu verni, rešenje je instaliranje rezervoara za tečni naftni gas ili obezbeđivanje drugih energenata ako je reč o kotlu za centralno grejanje. Tako bi se premostile nestašice.
Drvo-ugalj
Jedini energenti koje Srbija ima dovoljno, a čija cena ne bi trebalo da se bitnije menja. Naravno, moguće su manje korekcije u zavisnosti od kretanja cenovnika ostalih energenata. Ugalj i drvo pružaju manji komfor, ali i nezavisnost i najniže cene. Potrebni su i određeni stambeni uslovi za njihovo korišćenje. Problem dimnjaka se ne može rešiti tek tako, osim rušenja kuće, a investicija u peć nije toliko velika.
Daljinsko grejanje
Grejanje preko toplana narednih godina sigurno će biti skuplje, jer su cene u većini gradova depresirane. Cenovnici će zavisiti od energenata koje koriste toplane i od subvencija opština. Korišćenje tople vode iz termoelektrana EPS-a smanjuje troškove toplana, pa su i cene grejanja niže, kao što je u Požarevcu, Kostolcu. Ovim opštinama bi, ako političari budu pametni, mogli da se pridruže Beograd i još neki gradovi koji su blizu elektrana. Dobro će prolaziti i toplane koje budu koristile više energenata jer će tako imati mogućnost izbora kada cene jednog budu visoke. Korisnici centralnog grejanja nemaju puno izbora, a spas je u postavljanju kalorimetara koji bi omogućili štednju i plaćanje po potrošnji. Cena kalorimetra po radijatoru je oko 50 evra, ali potrebno je da se slože svi stanari zgrade. Priključenje na mrežu ne zavisi puno od građana, i nije jeftino.
Mazut-ulje za loženje
Grejanje na ovaj energent u individualnim stanovima, pri sadašnjim cenama, najskuplje je. Najčešće se koristi kod kotolova na daljinsko grejanje, a mnogo manje u pećima u kućama jer ima slabiju energetsku moć i „težak" je za održavanje. Dobra vest je da se proizvodi u domaćim rafinerijama nafte, ali cena zavisi od koštanja „crnog zlata" na svetskim berzama. Pokazao se kao dobra alternativa u toplanama.
Izolacija
Prilikom razmatranja troškova izbora energenata treba imati na umu i dobitke od bolje izolacije stanova i domaćinstava. Loša izolacija, prozori, vrata, uvećavaju potrošnju energije, a samim tim i račune, od 30 do 80 odsto. Naravno, zamena i ugradnja košta, ali će država pomagati ove investicije povoljnim kreditima.
Godišnji trošak zagrevanja stana od 60 kvadrata
Drvo 480 evra (12 kubika po 40 evra)
Ugalj 30.000–38.000 din. (4–7,8 tona po 3.950–9.500)
Struja 32.500 din. (noću)/46.500 ( i danju)/96.500 (kotao)
Dalj. grejanje 21.600–46.000 din.
Gas 51.000 din. (1.400 kubika)
