Izvor: B92, 06.Feb.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Na berzi manje stranih ulagača"
Beograd -- Indeks nalikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Belex15, posle početnog rasta, dan je završio u minusu od 4,17 procenata.
Nekon velikog rasta u ponedeljak, usledio i znatan pad vrednosti akcija
Nakon optimizma na otvaranju poslovanja, cene akcija na Beogradskoj berzi, posle saopštenja premijera Srbije da je sporazum sa EU "obmana", krenule su naniže i indeksi su dan završili "u crvenom". Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 pao je najviše za dva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i po meseca, za 4,17 odsto, na 2.248,31 indeksni poen, a opšti Belekslajn skliznuo je za dva procenta, na 3.755,77 poena.
Promet iz 1.005 transakcija više je nego prepolovljen u poređenju sa prethodnom trgovinom, na 326,56 miliona dinara (četiri miliona evra).
U kontinuiranoj trgovini najveći rast je imao Univerzal [UNVR], od 19,5 odsto, čime je akcija beogradskog holdinga zapravo vratila dobar deo onoga što je dan ranije izgubila na vrednosti.
Za gotovo šest odsto porasla je cena šabačke Zorka Pharme [ZOPH], akcija zemunske Galenike Fitofarmacije [FITO] ojačala je za 1,7 odsto, vranjskog Alfa plama [ALFA] za procenat a Dunav osiguranja [DNOS] za trećinu procenta.
Kod gubitnika je najveći pad imao Progres [PRGS], od više od osam odsto, a slede Univerzal banka [UNBN] i Globos osiguranje [GLOS] sa po više od šest i Simpo [SMPO] i niška AIK banka [AIKB] sa neznatno manje od šest procenata.
Prvo mesto liste akcija sa najvećim prometom AIK banka je prepustila Ikrabusu [IKRB]. Vlasnike su promenile akcije proizvođača autobusa u vrednosti 42,7 miliona dinara uz cenu od 6.999 dinara, za pola procenta nižu nego u prethodnom poslovanju.
Sa akcijama AIK banke ostvaren je promet od 31,69 miliona dinara a trgovina Soja proteinom [SJPT], jednom od tri kompanije sa A Listinga, vredela je 28,65 miliona pri čemu je cena te hartije smanjena za više od dva odsto, na 3.568 dinara.
Prometi veći do 24 miliona dinara ubeleženi su u trgovini akcijama novosadske Metals banke [MTBN] i beogradske Telefonije [TLFN].
U trgovini po metodu preovlađujuće cene investitori su najveće zanimanje pokazali za beogradski Montinvest [MOIN] i promet je dostigao 10,35 miliona dinara. Akcija građevinskog preduzeća pojevtinila je 11,5 odsto, na 34.500 dinara.
Registrovana je i trgovina po metodu minimalne cene gde su vlasnike promenile 1.582 akcije zemunske Dekarbonizacije [DKPB] uz cenu od 2.000 dinara po hartiji.
Učešsće stranih ulagača u ukupnoj i trgovini akcijama bilo je oko 45 odsto, u kupovini akcija premašilo je 58 odsto a u prodaji je bilo 32 procenta.
Stamenković:Politička nestabilnost ugrožava ulaganja
Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković izjavio je da nije izvesno da će se nastaviti snažan rast berze i ostvariti veliki priliv kapitala jer politička situacija u Srbiji nije stabilna.
Nakon objavljivanja rezultata izbora, indeks Beogradske berze juče je porastao za približno šest procenata, a dinar je ojačao, "što bi moglo da se shvati kao pozitivan signal da će posle opredeljenja birača na izborima kapital početi da dolazi", kazao je Stamenković.
"Medjutim ja nisam tako uveren da će se takva tendencija uspostaviti jer se postavlja pitanje da li će vlada opstati ili neće i da li ćemo osim lokalnih imati i neke parlamentarne izbore", kazao je Stamenković predstavljajući publikaciju Makroekonomske analize i trendovi.
"Čini mi se da ćemo još godinu dana izgubiti u pogledu mogućnosti da se u ovoj zemlji vodi razumna makroekonomska i razvojna politika, pa i u pogledu reforme javnog sektora", istakao je on.
Stamenković je istakao da je Srbiji potreban priliv kapitala i da je deficit platnog bilansa veliki i u 2007. godini će iznositi izmedju sedam i 7,5 milijardi dolara, u porastu izmedju 75 i 80 odsto.
Prema Stamenkovićevim rečima, Srbija ima i "dosta neprijatnu situaciju u budžetu" jer je u 2007. godini, po metodologiji Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), imala budžetski deficit od 12,4 milijardi dinara a ne suficit.
U januaru prošle godine u budžet je stiglo više od 25 milijardi dinara od izdavanja licence za mobilnu telefoniju, što po metodologiji MMF-a nije budžetski prihod. Polovina tih sredstava već je "pojedena", kazao je Stamenković.
