Izvor: B92, 29.Jan.2018, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na auto-placevima katastrofa: Hoće za 2.000, trošak 1.000 €
Podgorica -- Prodaja polovnih automobila na auto-placevima iz godine u godinu je sve slabija.
Sa tim su saglasni vlasnici nekoliko auto-placeva koji se ovim poslom bave i više od 10 godina.
Razlog tome je sve veći broj auto-placeva, kojih po procenama nekih od njih u glavnom gradu Crne Gore ima blizu stotinu, kao i sve veći broj ljudi koji ide u inostranstvo, kupi po jedan automobil i preproda ga.
Navodeći da se 15 godina bavi prodajom polovnih automobila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Adnan Rastoder, vlasnik jednog od auto-placeva na Zabjelu, naglašava da je prodaja mnogo slabija u odnosu na ranije.
“Prodaja je desetostruko slabija nego pre desetak godina. Tada smo znali da prodamo po četiri-pet auta dnevno. Sad prodamo dva nedeljno ili jedno u 15 dana. Nema pravila. Velika je konkurencija. Samo u jednoj ulici ima 17 auto-placeva. U Podgorici ih ima sigurno blizu 100”, kazao je Rastoder.
Napominjući da trgovina i preprodaja polovnih automobila nije nimalo lak posao, jer podrazumeva puteve u zemlje udaljene i po nekoliko hiljada kilometara, veliki ulog i rizik, Rastoder dodaje da je sve veći broj i individualnih prodavaca, koji kupe u inostranstvo po jedan automobil, pa ga prodaju preko oglasa na sajtovima za prodaju automobila.
Ovaj iskusni prodavac četvorotočkaša, koji auta dovozi iz Nemačke, Luksemburga, Belgije i Švajcarske, kaže da retko kad u prodaji ima automobil koji je prešao manje od 100.000 kilometara.
“Ljudi traže jeftinija auta, a auto sa malom kilometražom ne može se kupiti za male pare”, objašnjava Rastoder.
Od kada se bavi ovim poslom, on naglašava da su najviše tražena Folksvagenova vozila.
“Proda se i neki ,,citroen" ili ,,reno", mlađeg godišta, ali najbolje nam prolaze ,,folksvagen polo, ,,pasati, “golfovi””, navodi Rastoder.
Kad na njegov plac “svrati” ženska osoba, ovaj prodavac već zna da je to potencijalni kupac manjeg i očuvanijeg automobila.
“Žene uglavnom traže mala vozila, mlađeg godišta i sa manje pređenih kilometara. Obično to budu ,,folksvagen polo, ,,citroen C3 ili C4, kao i ,,opel korsa ili ,,astra. Taj “ženski auto”, da ga tako nazovemo, košta između tri i četiri hiljade evra, zavisno od godišta i očuvanosti vozila”, kaže Rastoder, navodeći da ,,folksvagen polo, 2004. godište, prešao 190.000 kilometara, sa popularnim dizel 1,4 litarskim motorom košta 3.250 evra.
Porodični ljudi, dodaje on, uglavnom traže veća vozila najviše Folksvagenovog “pasata peticu” ili “audi četvorku” karavan.
Ističući da je prodaja polovnih auta dosta opala, vlasnik jednog auto-placa Lindon Camaj navodi da je u 2017. godini prodao za oko 20 odsto manje vozila nego u 2016. godini.
“A ova godina je, što se tiče prodaje, krenula baš loše. Prošle godine smo u januaru prodali više od 20 auta, a ove svega pet”, kaže Camaj.
Navodeći da cenu automobilu diktira godina proizvodnje i broj pređenih kilometara, on naglašava da se najviše traže auta do 2.000 evra.
“Međutim, za to se ne može kupiti skoro ništa, jer i mi imamo troškova dažbine i transport su oko 1.000 evra po automobilu”, navodi Camaj, uz napomenu da prodaje isključivo auta sa dizel motorom, jer benzince slabo ko traži.
