Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Volstritu "kuliraju"
Iako je u poslednjih nekoliko godina broj zaposlenih na američkoj berzi smanjen sa sedam na dve hiljade, to ni izbliza ne znači i njen kraj. – Kao da se ništa naročito ne događa, ni traga od panike
Od našeg specijalnog izveštača
Njujork – Organizovani „haos” nekoliko stotina zaposlenih prošlog ponedeljka, pri samom kraju radnog dana na Njujorškoj berzi, osnovane lj792. godine u još čuvenijem Volstritu, ništa nije ukazivao na posledice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nekoliko prethodnih sedmica, kada su se rušile i u bankrotstvo padale banke poput Braće Liman ili konsultantska uzdanica Meril Linč. Hipotekarna oluja je protutnjala. Odnela je hiljade milijardi dolara, ojadivši sve one koji su se upustili u veoma probitačno kolo finansijskih špekulanata.
Berzanski brokeri su, što bi rekli naši klici – kulirali. Uredno ukucavali poslednja stanja, a gomile traka papira po podu, iako je sve maksimalno kompjuterizovano, svedočile su o još jednom urnebesnom poslovnom danu. Ni traga od očekivane nervoze.
Sve što je imalo da se dogodi – zbilo se. Vladi Amerike, i ne samo njoj, ostaje međutim mnogo teži zadatak – da ublaži posledice sloma hipotekarnog tržišta i da bez drastičnog ograničavanja pravila slobodne trgovine predupredi slične lomove.
Grupi beogradskih novinara, koji su minule nedelje u organizaciji Inteza banke boravili u Njujorku, posetivši između ostalog i taj „pupak” svetskih finansija, ovlašćeni portparol Berze mogao je da govori o njenom istorijatu, pravilima rada, ali ne i da komentariše poslovna zbivanja. Slikanje, osim sa galerije – zabranjeno.
Dotle su u improvizovanim televizijskim studijima velikih američkih kuća, takođe na galeriji, specijalizovani komentatori i stručnjaci obrazlagali šta se tog dana dešavalo i šta se može očekivati. Na pitanje koliko košta direktno izveštavanje sa Berze odgovora nije bilo. Poslovna tajna.
Da poslednje godine, ipak, nisu obeležene poslovnim uspehom svedoči i činjenica da je broj zaposlenih osetno smanjen – sa sedam na svega dve hiljade. Tog dana na prvom mestu po kotiranju akcija bila je neprevaziđena „Koka-Kola”, na drugom IBM, a na trećem „Microsoft”. Ništa novo. Volstrit i njegova berza išli su, reklo bi se, svojim tokom. Kao da se ništa naročito ne događa. Ni traga od panike.
Kolike su plate brokera? Ne baš tako velike, bar za američke prilike – od pet do 15.000 dolara mesečno. Neki imaju i deo provizije od zaključenih poslova. Radni dan traje od pola deset do 16 sati. Nema pauze, niti izlazaka. Radi se i uz jelo. Pojedini „trkači” i obuću menjaju u toku dana, a o različitim poslovima i obavezama koje obavljaju da se naslutiti samo po laganim raznobojnim radnim bluzama – crnim, plavim i zelenim.
U četiri sve staje. Na izlazu, bez raznobojnih dresova, berzanski momci, žena gotovo da i nema, brzo se utapaju u mnoštvo znatiželjnika i armije saboraca iz te činovničke ulice, koji su od impresivne zgrade Berze udaljeni metalnim ogradama bar dvadesetak metara. Mnogi još na pragu pale prvu popodnevnu cigaretu. U Njujorku je, inače, strogo zabranjeno pušenje u svim zatvorenim prostorijama, a ponegde, bogme, i ispred zgrada.
Slobodan Kostić
---------------------------------------------------
Vujanović zatvorio Berzu
Na Njujorškoj berzi običaj je, kako su nam domaćini objasnili, da poslovni dan otvori, a potom i zatvori neka od poznatih ličnosti iz javnog života – politike, biznisa, sporta, šou biznisa" U ponedeljak 22. septembra radni dan, tačno u 16 sati, zvonjavom na malom balkonu u pratnji šefa Berze oglasio je predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji je tada boravio na otvaranju redovnog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Iako je poseta beogradskih novinara Berzi bila unapred najavljena, procedura za ulazak u njene prostorije dvadesetak ljudi trajala je duže od 45 minuta. Osim slikanja i unošenja fotografije na posebnu karticu, koju svi nose na grudima, pregled torbi, obuće, mobilnih telefona, satova, kaiševa i svega što može da izazove sumnju po bezbednost traje duže i opsežnije nego na aerodromima.
Slična pravila bez izuzetka važe, bezmalo, i za svaku javnu instituciju, kao što je recimo „Rokfelerov centar”. Iako je od 11. septembra i terorističkog napada na „bliznakinje” prošlo šest godina, Njujork ništa više ne prepušta slučaju.
[objavljeno: 30/09/2008.]
