Izvor: B92, 08.Okt.2011, 04:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Pešteru elektrana od 750 mil. €
Beograd -- Više stranih investitora, među kojima su neke od najvećih kineskih kompanija, zainteresovano je za gradnju termoelektrane u blizini rudnika Štavalj kod Sjenice.
Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku, kaže da je pre nekoliko godina urađena je predstudija izvodljivosti o kvalitetu i količini uglja iz rudnika Štavalj, kao i o mogućnosti izgradnje jednog novog termobloka, snage oko 300 megavata.
"S obzirom na to da je reč o veoma kvalitetnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uglju, nekoliko potencijalnih stranih investitora,ali i neke od najvećih kineskih kompanija su se zainteresovale za ceo projekat", pojašnjava Škundrić.
Ugalj se na Pešteru vadi decenijama, sada zastarelom opremom, a rudnik Štavalj godišnje iskopa jedva 50.000 do 60.000 tona. Po mišljenju stručnjaka, rezerve su mnogo veće i premašuju milijardu tona, neki geolozi tvrde da je uglja još više, da celi Pešter leži na "crnom zlatu" i da bi rezerve mogle dostići i fantastičnih pet milijardi tona. Osim u Štavlju, uglja ima i na još nekoliko lokacija (Mravin polje, Trijebinje...) gde se može eksploatisati i površinski.
Realizacijom ove investicije Srbija bi značajno osnažila elektroenergetski sektor i bila bi u prilici da izvozi veće količine struje nego danas. Insistira se, ukoliko projekat zaživi, da se realizuje prema najvišim standardima u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom na to da bi se nova termoelektrana nalazila u prirodnom rezervatu koji predstavlja jednu od najčistijih sredina u našoj zemlji.
Istovremeno je važno, naglašava Škundrić, da se vodi računa o tehnologiji koja bi bila korišćena, budući da se radi o nerazvijenom području, a ovakva investicija bi u velikoj meri pokrenula privredu ovog kraja, što bi dovelo da zapošljavanja onih koji su sada bez posla.
Na nivou vlade još nije, kako se nezvanično saznaje, doneta odluka da li bi se za izbor novog strateškog partnera raspisivao tender, ili bi se posao dogovorio kroz direktan kontakt naše države i kompanije zainteresovane za ovaj posao.
Budući da su tenderi za gradnju pojedinih termoelektrana propali, poput onog za TENT B-3, može se očekivati da se ceo posao oko Štavlja završi kroz direktan razgovor, između ostalog i zbog skraćenja roka za realizaciju celog projekta. Jer bi on mnogo duže trajao ako bi se poštovala cela procedura raspisivanja javnog poziva.
Jeremić: Kinezi ulažu dve milijarde dolara
Kineski privrednici su srpskom ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću iskazali spremnost za investiranje dve milijarde dolara u projekte u Srbiji, posebno u oblasti energetike i tekstilne industrije. "Jedna od kompanija izrazila je spremnost da prebaci značajan deo svoje proizvodnje za evropsko tržište u Srbiju, dok su ostali projekti grinfild investicije u oblasti visoke energetske tehnologije”, rekao je Jeremić.
Iako je najava Zlatka Dragosavljevića, državnog sekretara Ministarstva životne sredine i rudarstva, o gradnji nove termoelektrane na Pešteru snage 320 megavata odjeknula u javnosti kao iznenađujuća, treba reći da se o ovom projektu pričalo još pre godinu i po dana kada je bilo reči o strategiji reforme rudnika s podzemnom eksploatacijom za koje nije bila predviđena privatizacija, već strateško partnerstvo.
Strategija je predviđala privlačenje stranih investitora, koji bi trebalo da izgrade termoelektrane, a potom da država s rudnicima postane strateški partner tih termoelektrana. Upravo je takav plan predviđen i za Štavalj. Na taj način bi se kroz proizvodnju više energije na poseban način vraćalo u termoenergetski sistem Srbije, gde im je i mesto.
Smatra se, kaže sagovornik upućen u ceo projekat, da je to optimalan model, koji pruža najbolje šanse za razvoj rudnika s rezervama uglja, dok onima kojiih nemaju obezbeđuje postepen ulazak u proces njihovog zatvaranja.
Predstudija izvodljivosti za ovaj projekat potvrđuje da su rezerve uglja u Štavlju oko 124,6 miliona tona, proizvodni troškovi 16,99 evra po toni, proizvodna cena po kilovatu 4,16 evrocenti. Kapitalni izdaci – odnosno ulaganja u razvoj rudnika uglja iznosila bi 367,6 miliona evra, a izgradnja nove termoelektrane 375 miliona evra, odnosno ukupna vrednost projekta bi bila 742,6 miliona evra.
