Izvor: GdeInvestirati.com, 08.Jun.2015, 09:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na Dedinju porez i deset puta veći

BEOGRAD - Čitateljki dnevnog lista "Politika" sa Dedinja poreznici su priredili dva iznenađenja.

Porez na kuću od 130 kvadrata moraće da plati 314.776 dinara, umesto prošlogodišnjih 68.000. Uz to joj traže još 518.000 dinara za porez na okućnicu, koji Beograd sada počinje da naplaćuje za sve propuštene godine. Sabrani su iznosi za prethodne četiri godine, od kada se zakonski oporezuju placevi i tek sada su, eto, stigli na naplatu. U dostavljenom rešenju >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << naznačeno je da porez za 12,7 ari građevinskog zemljišta može da se izmiri u četiri rate do oktobra.

– Ovo se graniči sa zdravom pameću. Ovakvom poreskom politikom hoće da nas isteraju iz ovog kraja. Nisu svi stanovnici Senjaka i Dedinja bogati. Mnogo je tu starosedelaca sa skromnim primanjima, penzionera, prosvetnih radnika, lekara – kaže naša čitateljka i najavljuje da će sa komšijama uputiti žalbu gradskim vlastima.

Na pitanje kako mogu retroaktivno da naplaćuju porez na zemljište Slobodan Milosavljević, gradski sekretar za finansije, poziva se na Zakon o poreskom postupku i administraciji prema kome je moguće oporezovati zemljište pet godina unazad. Oporezivanje građevinskog zemljišta postoji od 2011, kada je uvedeno u tadašnji Zakon o porezu na imovinu. Zašto je do sada odlagana naplata i odlučeno da bude naplaćeno „u paketu” naš sagovornik nije odgovorio osim što je ponovio da zakon lokalnim samoupravama dozvoljava tako nešto.

Otkuda povećanje poreza na kuću za čak 350 odsto ako je tržišna vrednost kvadratnog metra u ekstrazoni uvećana sa 210.000 dinara na 228.000 dinara što piše u gradskoj odluci o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu?

Milosavljević kaže da nije video poresko rešenje i da zato ne može da komentariše, ali da je verovatno ranije bila prijavljena manja površina za oporezivanje.

On kaže da u Beogradu ima 750.000 poreskih obveznika. Prema gradskoj odluci u ovoj godini porez na imovinu ne može da bude veći od 80 odsto. Pri tom će samo četiri odsto obveznika platiti 80 odsto veći porez uglavnom zbog prelaska u drugu, skuplju zonu. Kod većine, nova poreska rešenja, koja bi svi trebalo da dobiju do 11. juna, ne bi trebalo da budu veća od osam odsto.

Nebojša Nešovanović, konsultant za investicije, smatra da treba biti realan i uzeti u obzir koliko vrede placevi u elitnim delovima kakvi su Senjak i Dedinje. On ne vidi razlog da neko ko poseduje plac i kuću od milion evra ne plati porez na to bogatstvo.

– U prošlosti smo često kritikovali Poresku upravu da su poreske stope i osnovice za oporezivanje potcenjene. Sada, kada država pokušava da ispravi propust i da poreske osnovice približava tržišnim vrednostima, opet negodujemo. Da li to znači da treba da se ljutimo na nekoga ko je počeo da radi svoj posao – pita Nešovanović.

Činjenica je da su vrednosti nekretnina bile potcenjene, ali je takođe činjenica da su lokalne kase prazne i da je porez na imovinu jedan od lagodnijih načina gradskih vlasti da ih popune. U Beogradu ove godine nisu menjali poresku stopu, ali jesu prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra koja se koristi za obračunavanje poreza na imovinu. Tako je cena kvadrata uvećana od 2.000 do 15.500 dinara. Jasno je da Poreska uprava, odnosno lokalna administracija, prosečnu cenu kvadrata nepokretnosti u određenoj zoni računaju na osnovu kupoprodajnih ugovora, ali ne zvuči logično da ta cena raste u trenutku kada vrednost nekretnina iz dana u dan pada.

Kada je reč o zemljištu u toj istoj gradskoj odluci uočava se još veća nelogičnost. Njegova cena je niža u odnosu na 2014. godinu (iako nije naplaćivano stajalo je u cenovniku) za ekstra, prvu i drugu zonu. Tako je kvadratni metar placa na Dedinju prošle godine vredeo 80.000, a ove je 72.000 dinara. Rečju, i poreznici su priznali pad cena na tržištu. Sve to samo govori da je povećanje poreske osnovice više bio plod političke odluke za koliko treba dopuniti gradsku kasu nego stvarnog odraza kretanja na tržištu.

Uostalom, to najbolje pokazuje pregled prosečnih cena kvadratnog metra zemljišta za utvrđivanje poreza na imovinu iz 2014. godine iz koga se može videti da su sve zone u Novom Sadu skuplje nego u Beogradu. Peta, najjeftinija, u prvom gradu vredi 10.000 dinara, dok je u Beogradu najjeftinija 800 dinara. Još nelogičnije je da u Inđiji kvadratni metar košta 1.107 dinara u prvoj zoni, a u Pirotu u istoj toj zoni 19.720 dinara.

Razlog ovih neusaglašenosti jeste sigurno i manjak transakcija, odnosno nedostatak informacija o cenama nekretnina. Ali nesporno je da je politika lokalnih javnih prihoda u ovakvim situacijama imala važan uticaj na formiranje cenovnika.

Nastavak na GdeInvestirati.com...