Izvor: B92, 21.Feb.2011, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NZS: Nezaposlenost više ne raste
Beograd -- Porast nezaposlenosti u Srbiji je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zaustavljen. Ne samo to, podaci pokazuju i da je nezaposlenost smanjena.
Početkom godine je, naime, bilo evidentirano 729.520 nezaposlenih, dok je krajem januara 2010. na evidenciji bilo njih 751.590.
"U oktobru 2008, kada je počela kriza, u NZS je bilo evidentirano 717.409 nezaposlenih, a u maja 2009. taj broj je uvećan za 50.000, da bi u oktobru prošle godine na evidenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bilo 717.503 nezaposlenih", rekao je predstavnik za odnose sa javnošću NZS Srđan Andrijanić.
Od 100.000 do 400.000
Od početka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a javni dug se približio cifri od 45 odsto BDP-a što govori u kakvoj se situaciji zemlja nalazi, podaci su Međunarodnog monetarnog fonda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa druge strane, od oktobra 2008. do oktobra 2009. stopa nezaposlenosti kod radno sposobnog stanovništva (od 15 do 64 godine) povećana je sa 14 na 20 odsto. U brojkama to je 108.647 radnika. Većina ekonomista i sindikata raspolažu sa brojkom višom od 200.000.
Tvrdnju da je rast nezaposlenosti zaustavljen, prema njegovim rečima, potkrepljuje i anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, rađena u aprilu i oktobru prošle godine, a prema kojoj je stopa nezaposlenosti u oba istraživanja bila 19,2 odsto, odnosno da je 570.000 osoba evidentirano kao nezaposleno.
Andrijanić je naveo da taj broj ukazuje da određene osobe na evidenciji NZS-a nisu zbog traženja posla, već radi ostvarivanja drugih prava kao što su materijalno obezbeđenje, tuđa nega, povlastice koje omugućavaju smanjenje računa za komunalije ili povlašćenu vožnju gradskim saobraćajem.
Govoreći o planovima za ovu godinu on je naveo da će iz budžeta za aktivne mere zapošljavanja NZS biti izdvojeno 5,5 milijardi dinara, kao i 800 miliona iz Fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, što je 2,6 milijardi više nego lane, a očekuje se da njima ukupno bude obuhvaćeno oko 60.000 ljudi.
Dodao je da je prošle godine NZS aktivnim merama i posredovanjem omogućio zapošljavanje oko 120.000 ljudi, navodeći da su uz posredovanje NZS poslodavci prošle godine tražili radnike za oko 100.000 ranih mesta.
U 2011. NZS je, pored već postojećih mera za zapošljavanje, pokrenula novi program stručne prakse, za koji je predviđeno 500 miliona dinara i kojim će, kako se očekuje, biti obuhvaćeno oko 5.000 nezaposlenih.
Andrijanić je rekao da je taj program namenjen stručnom osposobljavanju osoba, starosti do 30 godina, kod svih poslodavaca i u privatnom i u državnom sektoru, a NZS će odobravati mesečnu pomoć od 10.000 dinara za lica sa srednjom, 12.000 sa višom i 14.000 za osobe sa visokom stručnom spremom.
Program "Prva šansa" nastavlja se treću godinu za redom za koji je ove godine izdvojeno 2,6 milijardi dinara, a očekuje se da u njemu učestvuju 15.000 nezaposlenih, kazao je on.
Nastavljaju se i program samozapošljavanja za koji je ove godine izdvojeno 300 miliona dinara i trebalo bi da obuhvati oko 2.000 osoba, a veća sredstva izdvojena su i za subvencije za otvaranje novih radnih mesta - milijardu dinara i očekuje da će u njemu učestvoati 4.300 osoba.
Očekuje se i da u javnim radovima ove godine učestvuje oko 5.000 ljudi za šta je izdvojeno oko 700 miliona dinara, dok će za finansiranje programa obuke za potrebe poznatog poslodavca biti izdvojeno 280 miliona dinara, a posao bi na taj način trebalo da nadje oko 2.300 nezaposlenih.
Andijanić je kazao da se struktura stručne spreme onih koji su ostali bez posla nije menjala u poslednje dve-tri godine, odnosno da je bez posla najviše onih sa osnovnom i srednjom školom, dok je ponuda poslodavaca i dalje okrenuta ka stručnim ljudima, jer se traže kvalifikacije i dodatna znanja.
Od 2008. manji je broj nezaposlenih u oblasti tekstilne industrije, komunalnih usluga, a nešto veći broj u sektoru administracije, obrazovanja, gradjevinarstvo, a i dalje se traže IT stručnjaci, inženjeri gradjevinarstva, farmaceuti, lekari specijalisti, zanimanja koja se odnose na negu starih lica, finansijske usluge, kao i knjigovodje, revizori, ali i vozači, pekari, kuvari, mesari, kazao je Andrijanić.
