Izvor: B92, 24.Jul.2014, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS predstavio rezultate
Beograd -- Prvo polugodište 2014. godine bilo je dosta teško za privredu balkanskog regiona. Značajan negativni uticaj makroekonomskih faktora osetio je i NIS.
Suma obračunatih direktnih i indirektnih poreskih obaveza NIS grupe prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine, uključujući akcize, porez na prihod i druge poreske dažbine premašila je prošlogodišnji pokazatelj za 15 odsto i iznosi 60,4 milijardi dinara.
Prema stanju na kraju juna 2014. godine, ukupan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obim dospelih dugova državnih preduzeća za proizvode i usluge NIS-a iznosi više od 56 milijardi dinara. Neto dobit grupe NIS (NIS a.d, kao i kćerke-firme i zavisna preduzeća) prema rezultatima za šest meseci 2014. godine, iznosi 17 milijardi dinara, što je 5 odsto manje od istog pokazatelja prošle godine, saopštila je ta kompanija.
"NIS prolazi kroz vrlo složenu fazu u svom razvoju. Negativni pritisak spoljne sredine postaje sve intenzivniji, i mi teško uspevamo da održimo finansijske i proizvodne pokazatelje kompanije na neophodnom nivou. Danas NIS ima profit ne zahvaljujući povoljnoj makroekonomiji, već više uprkos njoj. I mi očekujemo da će sledeće polugodište biti još složenije. Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje operativne efikasnosti. Osim toga, neplaćanja državnih preduzeća primoravaju nas da napravimo selekciju investicionih projekata i da smanjujemo ukupan obim kapitalnih ulaganja“, rekao je generalni direktor kompanije Kiril Kravčenko.
Pored složenih makroekonomskih uslova, pad ključnih finansijskih pokazatelja kompanije – profitabilnosti, kao i operativnog novčanog toka, uslovljen je i povećanjem poreskog opterećenja i socijalnih obaveza, uključujući i rast dugovanja državnih preduzeća. "Mi očekujemo da će sledeće polugodište biti još složenije. Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje operativne efikasnosti. Osim toga, neplaćanja državnih preduzeća primoravaju nas da napravimo selekciju investicionih projekata i da smanjujemo ukupan obim kapitalnih ulaganja", kaže Kravčenko.
"Povećanje poreskog opterećenja, otklanjanje posledica poplava u industrijskim objektima kompanije, kao i značajno smanjenje operativnog novčanog toka (OCF je za 93 odsto niži u poređenju sa istim periodom prošle godine), prinudili su NIS da smanji obim investicionog programa za 26 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Obim kapitalnih ulaganja za prvih šest meseci 2014. godine iznosi 17,8 milijardi dinara", navodi se u saopštenju.
Manjak finansijskih sredstava za strateški važne projekte kompanija je bila prinuđena da nadoknadi povećanjem zaduženosti. Suma bankarskog duga NIS-a na osnovu rezultata u prvih šest meseci 2014. godine iznosi 672 miliona dolara, što je 59 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Neophodno smanjenje investicionog programa dovelo je do izmene plana sprovođenja geološko-istražnih radova i geološko-tehničkih mera na nalazištima kompanije koje iziskuju veliki kapital, što je usporilo obim proizvodnje ugljovodonika. Tako je obim proizvodnje ugljovodonika za prvo polugodište tekuće godine neznatno smanjen (-1%) u poređenju s istim pokazateljem za 2013. i iznosi 809 hiljada tona naftnog ekvivalenta.
Prema rezultatima prvih šest meseci 2014. obim prerade iznosi 1,547 miliona tona, što je 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Prodaja naftnih derivata za period izveštavanja iznosila je 1,425 miliona tona, što je 6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Na veći obim prodaje pozitivan uticaj su imali povećanje efikasnosti logističke infrastrukture kompanije, poboljšanje politike poslovanja s kupcima na veliko, kao i rast prodaje naftnih derivata na inostranim tržištima. Maloprodaja NIS je po rezultatima prvog polugodišta 2014. godine opala za 1 odsto u poređenju s istim pokazateljem za 6 meseci prošle godine, do nivoa od 336 hiljada tona. Pad maloprodaje izazvan je pre svega posledicama poplava – smanjenjem potrošnje goriva i prekidom rada niza benzinskih stanica.
Ključni pokazatelj efikasnosti kompanije, EBITDA (operativni prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine iznosio je 30,9 milijardi dinara, što je za 10 odsto bolje od istog pokazatelja u prošloj godini. Osim toga, operativni troškovi kompanije znatno su niži od pokazatelja drugih kompanija koje rade na energetskom tržištu balkanskog regiona.
