Izvor: Politika, Tanjug, 23.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS ne priznaje Zakon
Iako je državna kompanija, Naftna industrija Srbije je nabavke vredne desetine miliona evra tri pune godine obavljala mimo Zakona o javnim nabavkama
Naftna industrija Srbije pune tri godine ne priznaje Zakon o javnim nabavkama i sve, od olovaka i toalet-papira do nafte i opreme za svoja postrojenja, kupuje po svojim internim pravilima, kao što angažuje i izvođače radova i one koji joj pružaju usluge.
Iako je NIS, istina još nekoliko dana, kompanija u stopostotnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državnom vlasništvu, državu nije obaveštavala šta, kako i od koga kupuje a država njene nabavke (ni sitne ni krupne) do sada nije kontrolisala, saznaje „Politika”.
Odgovori nadležnih na pitanja – da li su za to znali, kada i kako su saznali i šta su za tri godine preduzeli – koja smo poslednjih dana uputili na desetak državnih adresa su poražavajući: svi su znali, neki su, istina, i reagovali u granicama svojih ovlašćenja, ali vlada nije preduzela odlučujući korak kojim bi se probio bedem nacionalne kompanije. Pošto je 2005. godine promenila organizacionu formu i od javnog preduzeća postala akcionarsko društvo, Naftna industrija Srbije je počela da se ponaša kao bilo koja druga privatna firma koja svoje račune samo sebi polaže. Tako već tri godine samo NIS zna kako troši milijarde državnih dinara.
Prvi signal
Da je tačno da je NIS samoinicijativno prestao da primenjuje Zakon, da se obraća Upravi za zakonom propisane saglasnosti kad robu i usluge nabavlja pogađanjem umesto kroz otvoreni i restriktivni postupak i da šalje godišnje izveštaje o ugovorenim javnim nabavkama, potvrđuju u Upravi za javne nabavke.
– Za nas je to bio prvi signal da se nešto događa. Tek naknadno smo saznali da NIS, posle organizacione transformacije i promene forme, od javnog preduzeća u akcionarsko društvo, sebe više ne smatra naručiocem po Zakonu o javnim nabavkama. Uprkos zvaničnom i nedvosmislenom tumačenju Ministarstva finansija, inače ovlašćenog predlagača zakona i nadležnog za nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama, da Zakon važi i za NIS i da je po slovu Zakona i ova kompanija naručilac. Uostalom, i „Telekom” je akcionarsko društvo, čak nije ni stopostotno u vlasništvu države, ali uredno izvršava svoje obaveze po Zakonu o javnim nabavkama, objašnjava Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
Na pitanje da li je Uprava reagovala, da li je podnela prekršajne prijave, kad je to Zakonom označeno kao prekršaj, Jovanović, objašnjava da to zapravo nije imalo svrhe posle presude gradskog sudije za prekršaje Slavice Kajganić, koja je u 1. aprila 2005. godine u slučaju jedne EPS-ove nabavke Upravu oglasila neovlašćenim organom za pokretanje prekršajnog postupka.
Četiri mišljenja
Inače, tumačenje Ministarstva finansija na koje ukazuje Jovanović i do koga je „Politika” naknadno došla samo je prvo od četiri stručna mišljenja, data od početka 2006. godine. Menjali su se ministri finansija – Dinkić, Parivodić, Cvetković, ali ne i stav nadležnih da Zakon o javnim nabavkama ipak važi i za NIS...
„... da je NIS a.d. osnovala Republika Srbija, da je ona jedini vlasnik kapitala Društva, da za Republiku Srbiju, kao osnivača Društva, ovlašćenja koja prema Odluci ima skupština Društva, vrši vlada preko ovlašćenih predstavnika čime je Društvo povezano sa državnim organom, tj. vladom. Vlada vršeći ovlašćenja Skupštine Društva vrši značajan uticaj na poslovne odluke i poslovanje Društva, zbog čega se po mišljenju ovog Ministarstva može smatrati da je NIS a.d. naručilac javnih nabavki u smislu člana 3, tačka 1 podtačka (b) i (g)”, precizira se u mišljenju Ministarstva.
Pozivajući se i na članove 107. i 108. Zakona, Ministarstvo objašnjava i da je „NIS a.d. osnovala Republika Srbija podzakonskim aktom, odlukom, čime mu je dala posebno ili isključivo pravo na obavljanje određenih delatnosti iz oblasti energetike, iz čega proizilazi da je NIS a.d. i po ovom osnovu dužan da nabavke dobara, usluga ili radova sprovodi po procedurama Zakona o javnim nabavkama”.
Muke sa naftašima
Upitan šta je prethodilo i šta se dogodilo nakon tumačenja Ministarstva finansija iz marta 2006. godine, koje je tražio njegov kabinet, tada jedini potpredsednik vlade Miroljub Labus, ni posle konsultacije sa svojim saradnicima, nije mogao da utvrdi da li se o tome na kraju raspravljalo u vladi. Koliko se seća o tome se razgovaralo na vladinom odboru, ali ne zna šta je i da li je nešto preduzeto. Jer, podseća, on je iz vlade izašao već početkom maja te godine, ali je ostao utisak:
– Stalno je bilo muke i natezanja sa NIS-om. I oko tumačenja da li je ili nije naručilac, i oko primene propisa o kontroli zarada u javnim preduzećima, i oko početka procesa privatizacije, na kome je insistirao MMF, ali ne na način na koji se sada obavlja.
Ovo, ali i mišljenja Ministarstva finansija, od 22. septembra 2006. godine (objavljeno i na sajtu Ministarstva) i 10. januara i 14. aprila 2008, mada nisu pokolebala NIS u odluci da ne poštuje zakon, niti bilo šta promenila, ipak je nečemu poslužilo.
Direktor jači od zakona
– Njima se isključivo rukovodila Komisija za zaštitu prava donoseći odluke po zahtevu nezadovoljnih ponuđača „Pupin Telekoma” iz Beograda i HMT Rubbaglas iz Velike Britanije, koji su se kandidovali za poslove na instalacijama telefonskog sistema u Rafineriji nafte Pančevo, odnosno nabavku aluminijumskog krova i membrane za rezervoar u Smederevu – konstatuje Saša Varinac, predsednik Komisije.
Naime, Varinac, na „Politikino” insistiranje na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, vrlo iscrpno i pravnički precizno, iznoseći hronologiju događaja na tri kucane strane, odgovara na naša pitanja. Odgovor potvrđuje da je Komisija u oktobru 2006. i martu ove godine dobila zahteve pomenutih firmi za zaštitu prava u postupcima nabavki koje je sprovodio NIS, da je o njima odlučivala, da je u drugom slučaju čak nabavka poništena u celini, da je Komisija u više navrata kontaktirala NIS kako bi ga i zvanično obavestila o mišljenju Ministarstva i kako bi joj on dostavio dokumentaciju.
NIS je odbijao saradnju, uz obrazloženje da ova firma ne postupa po odredbama Zakona o javnim nabavkama, već primenjuje svoje interne akte, Pravilnik o nabavkama i Procedure za sprovođenje postupka nabavke dobara, usluga i radova. I to na osnovu mišljenja koje je direktor za kadrovske i opšte poslove tog preduzeća u oktobru 2005. dao Upravnom odboru NIS-a tumačeći da naftna kompanija više nije naručilac po Zakonu o javnim nabavkama.
Iz Varinčevog odgovora „Politici” jasno se vidi da su o svemu što se događalo obaveštavani (navedeni i datumi) i vlada (generalni sekretarijat) i Ministarstvo rudarstva i energetike (kabinet ministra) i Ministarstvo finansija (budžetska inspekcija i kabinet ministra).
Sutra: Budžetska inspekcija: trigodine bez kontrole
Vesna Jeličić
[objavljeno: 24/12/2008]
