Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS ne može da pegla inflaciju
Gorivo u Srbiji trebalo bi od sutra da pojeftini u proseku za oko dinar po litru, posle čega će se motorni i bezolovni motorni benzin od 95 oktana prodavati po ceni od 91,56 dinara, evropremijum za 99,53, eko-tri dizel za 81,46, dok će D-2 koštati 79,86 dinara.
Ovo pojeftinjenje treba očekivati, pre svega, na privatnim benzinskim pumpama, jer je kod NIS-a gorivo već sada jeftinije za dva dinara. Čak i s najnovijim pojeftinjenjem, NIS-ove pumpe će opet biti konkurentnije u odnosu na privatne. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U NIS-u kažu da za sada još nema dogovora da li će korigovati svoje cene prema najnovijem cenovniku, ili će i dalje biti jeftiniji.
Iako je bilo reči da bi zbog zauzdavanja inflacije, koja je već dostigla 10 odsto, Ministarstvo finansija moglo da se odrekne dela akciza u ceni goriva, to nije učinjeno. Uz objašnjenje da će gorivo svakako pojeftiniti, jer je i cena sirove nafte na svetskim berzama pala.
Jedan od ministara u vladi dosetio se, međutim, ovih dana kako da budžet ne ostane bez planiranih prihoda, a da građani za novogodišnje i božićne praznike kupuju gorivo po nešto nižim cenama. Ne mnogo, ali u ovoj skupoći, dobro dođe. Rešenje je lako. Popust ide na račun NIS-a, čiji je vlasnik država.
U ovaj recept je uključena i nabavna cena domaće nafte. Ona čini petinu naših ukupnih potreba, ili oko 700.000 tona godišnje. NIS do nje dolazi eksploatacijom na poljima Vojvodine, ali i u Angoli. Pošto je reč o crnom zlatu koje je znatno jeftinije od onog koje NIS kupuje na svetskoj berzi, nacionalni naftni gigant bi bez velike muke mogao, veruje se, da pomogne u smanjivanju inflatornih udara izazvanih sve skupljim barelom.
Upitani da prokomentarišu, da li i u kojoj meri NIS zaista može da utiče na zauzdavanje inflacije sa petinom domaće nafte u ukupnoj potrošnji, u ovoj kompaniji kažu, da mogu, ali u veoma skromnom procentu. Pošto NIS, kao i svaka druga odgovorna kompanija, mora da se ponaša tržišno, dakle na principima realne ekonomije, on ne može zbog zauzdavanja inflacije da prodaje gorivo po nabavnoj ceni sirove nafte koju crpi sa svojih polja. Može, ali bi država onda morala da nadoknadi tu razliku u ceni. A kako? Pa ponovo preko džepa građana, odnosno poreza i akciza. Dakle, jednom rukom daju, a drugom zavlače još dublje ruku u džep poreskih obveznika.
Nafta "velebit" koja se dobija sa domaćih polja NIS-u bi po svojim karakteristika bila idealna za proizvodnju maziva, ali je zbog zastarele tehnologije koristi isključivo za proizvodnju dizela i benzina.
U NIS-u kategorički odbijaju tvrdnje da se unutar kompanije domaća nafta preprodaje, ili da se zarađuje u razlici na ceni. Tako su sve priče o tome da se NIS bogati na domaćoj nafti, i da je čak izvozi – čista spekulacija.
Izvori "Politike", međutim, tvrde da to baš i nije tako i da je napravljena računovodstvena gimnastika po kojoj "Naftagas", koji eksploatiše domaću naftu "dobije nešto para za taj posao od NIS-a, ali samo na papiru, kako bi se ispeglali minusi".
U NIS-u tvrde da je država mogla da im pripomogne time što bi im omogućila veća ulaganja u nove izvore, čime bi se smanjila uvozna zavisnost od oko 80 odsto ukupnih godišnjih potreba nafte. Međutim, državna energetska politika poslednjih pet-šest godina je dodatno iskomplikovala celu stvar pod izgovorom da je to skupa investicija s mnogo rizika. Jer, šta ako se nafta ne nađe?
Posao s naftom je uvek rizičan, ali to ne znači da treba prekinuti istraživanja, poručuju iz ove kompanije. Bez obzira na to što za ledinu ispod koje se očekuje da ima crnog zlata treba platiti i do 100 miliona dolara, to ne znači da se takav posao ne isplati, jer tamo gde nafte ima svaka investicija se isplati za bar četiri godine, a potom, u zavisnosti od količine otkrivenih rezervi, mogu se zaraditi i milijarde.
Postoji uvek i mogućnost da se nafta ne nađe, ali se od istraživanja ne može odustati. Da smo se ponašali na sličan način, danas ne bismo ni znali kojom, recimo, količinom uglja raspolažemo. Srbija, dakle, ne može sebi da dopusti da ostane bez dela domaće nafte, svejedno da li je crpe kod kuće ili na osnovu koncesija ili zajedničkih istraživanja u dalekom svetu. Jednostavno, ne samo iz ekonomskih razloga, nedopustivo je da Srbija u potpunosti zavisi samo od uvozne nafte.
[objavljeno: ]
.jpg)
