Izvor: Blic, 12.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS na gubitku milijardu
NIS na gubitku milijardu
Naftna industrija Srbije u prvih devet meseci ove godine uknjižila gubitak od oko milijardu dinara - tvrdi za 'Blic' Veljko Milošević, predsednik Sindikata NIS.
Prema Miloševićevim rečima, ovaj gubitak je napravljen u poslednjih nekoliko meseci voljom državne administacije, koja ne poštuje sopstvenu uredbu o usklađivanju cena derivata sa cenom nafte na svetskom tržištu, te nacionalnu naftnu kompaniju tera u propast.
- Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se vraćamo u period od pre deset godina, kada se gorivo prodavalo na crnom tržištu, a sve zarad očuvanja socijalnog mira koji je ova kompanija održavala i proteklih petnaest godina. Tada su cene naftnih derivata, kao i sada, bile deplasirane i stvoreni dugovi prema Rusiji i Kini. Sada, kada se rešava taj dug, dovode nas u situaciju da NIS ponovi zadužujemo - kaže Milošević i dodaje da se na ovaj način dovodi u pitanje ne samo opstanak kompanije, već i sudbina 17.500 zaposlenih u njoj i dalji rad i razvoj firmi koje se oslanjaju na NIS.
Rezultate poslovanja u prva tri kvartala, kako 'Blic' saznaje u NIS-u, danas će razmatrati i Upravni odbor ovog preduzeća.
Dok se ova sednica ne završi, predsednik UO NIS Miloš Tomić nije mogao da prokomentariše razloge ovogodišnjeg gubitka, ali se složio sa menadžmentom i Sindikatom da je jedan od razloga i disparitet cena nafte na tržištu i derivata kod nas.
- Delom razlog gubitka jeste i ta razlika u ceni, ali delom i nije. Tu je i mnogo drugih stvari koje utiču na poslovanje preduzeća, pa tako i na njen gubitak. Jedna stvar se zaboravlja, a to je da je NIS javno preduzeće i koliko NIS vodi računa o poslovanju, toliko mora da vodi računa i o građanima i o državi - rekao je Tomić za 'Blic' i dodao da isto toliko i država mora da vodi računa o NIS-u jer je njen osnivač.
Dvadeset odsto prerade nafte u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu je, u stvari, domaća nafta koja se u Vojvodini kupuje po ceni od svega 22 dolara po barelu. Tako se i tih 20 odsto nafte prodaje po istoj maksimalnoj ceni koju Ministarstvo energetike predloži, a Vlada odobri za gorivo dobijeno iz sirove nafte tipa 'ural', čija je prosečna cena po poslednjoj prihvaćenoj uredbi bila 36 dolara za barel.
Stručnjaci u ovoj oblasti tvrde da je tih 20 odsto naše nafte nedovoljno da bi se ispeglale ogromne razlike u cenama goriva kod nas, a koje od jula ne prate porast nafte na svetskom tržištu. Na kraju, država će (odnosno građani), kao osnivač javnog preduzeća morati iz istog tog budžeta, koji sada puni da bi očuvala socijalni mir, morati da nadoknadi gubitak NIS-a. Tada priča kreće iz početka.
Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da nije doneta odluka o interventnom uvozu goriva i ocenio da za tim nema potrebe jer je cena sirove nafte tipa 'ural' drastično pala sa 51,70 na 36,32 dolara za barel i dodao da postoje indicije da se na domaćem tržištu stvara veštačka nestašica derivata. Jovana S. Polić
