Izvor: Politika, 11.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS iscrpeo listu revizora
Rusi je platiti novu reviziju, ali će za to tražiti nove ustupke za kompaniju
Novi vlasnik Naftne industrije Srbije, ruski „Gaspromnjeft”, učinio je samo gest dobre volje kada je prihvatio da umesto Vlade Srbije sam angažuje i plati novog superrevizora „Ernst i Jang”, jednu od četiri najveće svetske kuće, koji bi do kraja godine trebalo ponovo da pročešlja poslovne knjige te kompanije za 2008. Ostaje, međutim, pitanje kome to treba, jer su i dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prethodna revizorska izveštaja potvrdila da je NIS gubitaš. Po jednoj varijanti 3,8, a po drugoj čak oko devet milijardi dinara.
Sudeći po ovom pomirljivom potezu, „Gaspromnjeft” kao da nije hteo da se inati sa Vladom Srbije, koja uporno nastoji da dokaže kako je NIS dobro radio i da je ona u septembru prošle godine s pravom uzela 2,3 milijarde dinara kao neku vrstu akontacije dividende. Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi ako i posle treće uzastopne revizije poslovanja NIS-a rezultat pokaže da vladina zlatna koka nije nosila zlatna jaja, već mućkove.
U srpskom delu Upravnog odbora NIS-a kažu da će se s novim revizorom tek pregovarati o ceni, jer je zatraženih 250.000 evra neprihvatljivo. Početna cena za ovu superreviziju, ističe izvor „Politike” iz UO, bila je 130.000 evra, ali revizor na to ne pristaje.
Upitan da li je Vladi Srbije zaista bila potrebna ovakva bruka sa ponavljanjem revizija, isti izvor kaže da nije i da su pojedini članovi srpskog dela UO savetovali vladu da to ne čini. Njihov stav bio je da se posle rezultata o negativnom poslovanju, do kojih je došao „Gaspromnjeft” od oko 3,8 milijardi dinara, ne ide dalje.
Isti izvor „Politike” , međutim, kaže da se u ovakvim okolnostima cela stvar mora isterati na čistac i utvrditi ko je od NIS-a pravio gubitaša i po kom je osnovu u poslednje tri godine, za koje je KPMG utvrdio da je firma poslovala s minusom, vlada uzimala dividende od, navodno, ostvarene dobiti. Ukoliko se ne dobije takav odgovor od ministra energetike, pojedini članovi srpskog dela UO, koji je ionako okrnjen, razmisliće da li će i dalje sedeti u istom timu sa Rusima, kategoričan je navedeni izvor.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, preporuku vlade da „Gaspromnjeft” umesto njih angažuje i plati revizora, ocenjuje kao „džentlmenski potez ruskog vlasnika NIS-a, koji želi da potvrdi da su prethodna dva revizorska izveštaja bila tačna. Odnosno da je NIS gubitaš”.
Pavlović kaže da u svetu nije praksa izmenjenih uloga – da onaj ko treba da dokazuje „krivicu” natera optuženog da angažuje revizora.
Na pitanje da li se sada može očekivati da „Gaspromnjeft” od države zatraži posebne ustupke kako bi poslovanje NIS-a doveo na željeni nivo, Pavlović kaže da se tako nešto može očekivati. U tom kontekstu on vidi i predlog ruske strane da se prepolovi uvoz evrodizela u Srbiju.
Pavlović kaže da za konačan rasplet nije mnogo bitno pomeranje roka sa 30. septembra na kraj godine. Za NIS je veoma važan završni izveštaj, jer bez toga neće biti u prilici da se zadužuje kod banaka. Biće jako malo banaka koje će im dati novu pozajmicu, a da pre toga ne znaju kreditnu istoriju kompanije. O ceni takvih kredita i da se ne govori.
-----------------------------------------------------------
Kako smanjiti valutni rizik
Novi vlasnik NIS-a, čak i bez nove revizije završnog računa za 2008, pripremio je Korigovani plan razvoja za ovu godinu prema kome svom Upravnom odboru, a potom i Vladi Srbije, predlaže čitav set olakšica i povlastica koje bi ga izvukle iz gubitaka. Pažnju privlači predlog o takozvanom smanjenju valutnog rizika, u koji je „Politika” imala uvid.
NIS za kratkoročne i dugoročne zajmove duguje 909, a potražuje 135 miliona dolara. Neto dug je 774 miliona dolara. U slučaju da kurs dolara ode samo desetak dinara naviše, NIS po tom osnovu ima gubitak od oko osam milijardi dinara.
Predlog je da se obaveze klijenata NIS-a u dinarima konvertuju u dolare i evre, ne bi li se i time ublažile moguće negativne kursne razlike. Veliko je, međutim, pitanje kako će na to reagovati poverioci, kojima se neće dopasti da se dug u dinarima pretvori u deviznu obavezu.
Jasna Petrović
[objavljeno: 12/08/2009]
