Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVESTAJ 11.6-15.6.

Španija je zatražila pomoć od 100 milijardi evra od Evropskog fonda za pomoć što bi trebalo da bude dovoljno da osigura bankarski sistem nakon tri neuspela pokušaja tokom poslednjih godina. Ovim je Španija četvrta zemlja u zoni evra koja je zatražila pomoć od početka dužničke krize koja traje već treću godinu. Svi detalji oko pomoći koju će Španija primiti nisu poznati ali su španski zvaničnici izjavili da će ovaj kredit koštati zemlju 3pc godišnje kamate što je značajno bolje od 6pc-7pc koliko ova zemlja plaća na tržištu obveznica. Pomoć će ići preko nekog od fondova mada nije precizirano kog. Ukoliko to bude EFSF moraće da se obavi glasanje članova fonda. ESM koji bi trebalo da stupi na snagu u julu mogao bi da se koristi umesto EFSF-a mada ta opcija nosi druge probleme sa sobom. ESM dug bi se rangirao ispred privatnih vlasnika obveznica tako da bi kredit kroz ovaj fond mogao da dovede do toga da Španija postane još neprivlačnija za privatne investitore.  Priraštaj na španske državne obveznice dostigao je najvišu vrednost u poslednjih 4 meseca odmah nakon što je vlada u Madridu zatražila pomoć za svoje banke. Strani investitori su smanjili svoj deo u španskom dugu tokom aprila na 37 pc sa 50 pc koliko je njihov deo iznosio na kraju prethodne godine. Španske banke će sada uz pomoć novih kredita od ECB-a nadoknaditi tu razliku. Moody's je smanjio rejting vladinih obveznica u Španiji za tri poena sa A3 na Baa3 i stavio ih na dalje posmatranje sa negativnim izgledima. Strah od domino efekta sve se više širi kako je Kipar signalizirao da će i on zatražiti pomoć pre kraja juna kako je situacija u ovoj zemlji kritična. U medjuvremenu Jose Manuel Barroso , predsednik Evropske Komisije urgirao je kod zemalja EU da naprave još vise napora ka dubljoj integraciji i stvaranju bankarske unije kojom bi bilo rukovodjeno iz jednog centra a koji ne bi odgovarao nacionalnim vladama. “The Times ” je objavio  da EU radi na novim planovima za federalnu uniju. Nacrt ovom plana kreiran je na osnovu zahteva kancelara Nemačke Angele Merkel, Herman Van Rompuy-a predsednika Evropskog veća, Mario Draghi-a šefa ECB-a,Jean-Claude Juncker-a  predsedavajućeg veća Evro Grupe i José Manuel Barroso predsednika Evropske komisije. Ovaj plan koji će uključiti pored bankarske unije,fiskalnu uniju i verovatno neki vid zajedničke obveznice biće predstavljen na skupu evropskih lidera koji će se održati 28 juna. Bundesbank nije prihvatila predlog EU o bankarskoj uniji i upozorila da obaveze evro zone ne mogu da se dele bez veće fiskalne i političke unije. Po njoj je plan Brisela preuranjen i za sada neizvodljivo konstruisan. Die Zeit očekuje da će Grčkoj biti potrebna još jedna finansijska pomoć. Čak i ako se Grčka bude pridržavala plana reformi, ovog leta zemlji će ipak biti potreban dodatan novac. Da bi se izbegla državna insolventnost Evropa će morati još jednom da priskoči u pomoć. Iz nacionalnih banki Grčke se dnevno povlači oko 800 miliona evra. Smanjenje maloprodaje u SAD-u nije došlo kao iznenadjenje i verovatno će predstavljati dodatni pritisak na Fed da lansira novu rundu kvantitativnog popuštanja ili barem neku vrstu mera koje bi stimulisale rast ekonomije odmah nakon završetka “operacije twist”. I ako Ben Bernanke nerado govori o daljem QE nedavni podaci i komentari drugih zvaničnika Fed-a sugerišu da će Fed uskoro preduzeti nekakve mere što će verovatno dovesti do slabljenja dolara. Dvodnevni sastanak FOMC-a koji odlučuje o pravcu monetarne politike centralne banke počinje 19.juna. Glavne teme biće  smanjenje ekspanzije privrede , spor rast tržišta rada kao i kriza u zoni evra. Početkom nedelje se Meksiku održava nov sastanak lidera G20 na kome će se razgovarati o trenutnoj situaciji u svetskoj ekonomiji koja je u najlošijem stanju od recesije 2009 godine kao i o dužničkoj krizi u Evropi koja je ozbiljno ugrožava.  Predsednik ECB-a Mario Draghi izjavio je da se ekonomija evro zone suočava sa ozbiljnim rizicima i političari moraju brzo da reaguju. ECB spremna da obezbedi  dodatnu likvidnost solventnim bankama. ECB ima ključnu ulogu u obezbedjivanju likvidnosti  bankama kojima je to potrebno  u zamenu za adekvatan kolateral.
 
Dok se evro zona i dalje bori sa strahovima da može doći do domino efekta i da se i Italija može uskoro naći u situaciji da zatraži pomoć Angela Merkel i dalje insistira na uvodjenju poreza na finansijske transakcije. Britanija se oštro protivi ovom predlogu kako smatra da bi ovaj porez u velikoj meri naškodio njenom najjačem privrednom sektoru a to je finansijski sektor. U Velikoj Britanije sve se češće čuju mišljenja da postoji mogućnost da UK napusti EU. Predložena bankarska unija u EU koja bi trebalo da se sprovede u fazama od 2013 godine sa promenama zakona koji bi došao kasnije predstavlja nešto oko čega će se vlada Davida Camerona voditi veliku borbu. Ovaj nacrt biće predstavljen na samitu 28 juna a Velika Britanija će tražiti zaštitu City-a gde je i smeštena Evropska bankarska uprava. i prošlog decembra UK je imala iste zahteve koji su bili odbijeni . Jedinstven centar bankarskog sistema predstavljaće veliki problem za UK kako će centar biti premešten u Frankfurt čime bi EBA (European Banking Authority) premešten iz Londona. Po mišljenju ministara finansija Velike Britanije Mark Hoban-a  kriza u evro zoni čini reformu bankarskog sistema UK još bitnijom i da će vlada insistirati na punoj implementaciji Basel –a III, i izdvajanju velikih komercijalnih banaka od investicionih banaka. Prema proračunu vlade, bankama Velike Britanije biće potrebno dodatnih 19 milijardi funti kako bi sprovela reforme. Prva operacija povećanja likvidnosti  počeće 20 juna. Šestomesečno finansiranje biće po minimalnim kamatnim stopama od 0.5 pc plus 25 bp.
 
Glavni pokretač rasta cene zlata i dalje je spekulisanje o kvantitativnom popuštanju kako se zlato koristi kao hedž protiv inflacije. Predsednik Banke Federalnih Rezervi Čikaga  Charles Evans-a izjavio je da će podržati mere koje bi kreirale povećanje broja radnih mesta što je na tržištu protumačeno kao signal za moguće dalje QE. Operacija “twist” se završava krajem juna a i podaci o nezaposlenosti nisu bili pozitivni što povećava mogućnost da će na sledećem sastanku Fed ipak doneti odluku o nekom vidu daljeg stimulisanja ekonomije. Najave povećanja likvidnosti od strane centralnih banaka takodje su pozitivno su uticale na cenu zlata.
 
Po izveštaju IEA  na mesečnom nivou globalne zalihe sirove nafte porasle su za 200 000 barela na 91.1 milion barela u maju kako je SAD povećala proizvodnju. Po izveštaju IEA tržište nafte je bolje snabdeveno zbog zabrinutosti da će usporen rast globalne ekonomije umanjiti potražnju. Agencija je smanjila svoje prognoze potrošnje sirove nafte za 2012 godinu na 89.9 miliona barela po danu sa 100 000 barela koliko su prognoze bile u maju.. Na sastanku OPEC-a odlučeno je da se zadrži dosadašnji nivo proizvodnje. Grupa od 12 članova odlučila je da zadrži gornji limit proizvodnje na 30 miliona barela po danu. Venecuela, Angola i Ekvator su bili medju zemljama koje su podržale ovakvu odluku. Ipak, Tokom prošlog meseca OPEC je smanjio svoju proizvodnju nakon sedam meseci rasta kako su Saudijska Arabija i Irak smanjili svoj izvoz.
 

Nastavak na FXLider.com...