Izvor: Glas javnosti, 06.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS zaustavlja pad evra
BEOGRAD - Dinar je juče ojačao za 0,27 odsto i prema zvaničnom kursu evro se menjao za 76,4988 dinara, što je najveća vrednost od 2004. godine. Prema deviznom kursu Narodne banke Srbije, za kupovinu evra bilo je potrebno 20,7 para manje nego dan ranije, kada je kurs bio 76,7065 dinara za evro. I danas će domaća valuta ojačati za 0,74 odsto, odnosno za 56 para i srednji kurs evra će biti 75,9361. Narodna banka Srbije je zbog toga juče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kupila tri miliona evra kako bi sprečila značajniju dnevnu apresijaciju dinara u odnosu na evro.
Centralna banka je saopštila da će i dalje pažljivo pratiti kretanja na deviznom tržištu i biće spremna da reaguje u slučaju preteranih dnevnih oscilacija kursa.
Povoljno za dužnike
Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, na jačanje dinara najviše je uticala politička stabilizacija i povećanje direktnih stranih investicija koje su u junu iznosile preko pola milijarde dolara, a u 2008. godini bi mogle dostići šest milijardi dolara.
Nikolić je napomenuo da evro može oslabiti i ispod 75 dinara. Ako inflacija zadrži nisku stopu kao u julu od 0,1 odsto, Nikolić očekuje da će krajem avgusta ili početkom septembra pasti referentna kamatna stopa koja sada iznosi 15,75 odsto i da će se tada smanjiti apresijacijski pritisci, odnosno pogoršati uslovi za snaženje dinara.
- Realno jačanje dinara u prvih sedam meseci 2008. iznosilo je 6,8 odsto, a do kraja godine verovatno će biti više od 10 odsto - kazao je Nikolić i dodao da trenutni kurs pogoduje uvoznicima i građanima koji primaju plate i penzije u dinarima, kao i dužnicima koji imaju kredite indeksirane u toj stranoj valuti, dok blago destimulativno utiče na izvoz, koji i pored toga beleži snažan polugodišnji rast od oko 30 odsto.
CENE NEOBORIVE
Miladin Kovačević ističe da jak kurs domaće valute slabije deluje na snižavanje cena nego na njihov rast. „U ekonomiji, što znači da nije karakteristika samo srpskog tržišta, postoji zakonomernost da kada je jaka domaća valuta, cene teško padaju, ali zato brzo rastu kada je slab kurs. „To se dešava zbog toga što na visinu cena, osim kursa, utiču pre svega konkurencija i produktivnost, odnosno visina ponude. Čim je slabija konkurencija, cene će teže padati“, kaže Kovačević.
Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, smatra da su za banke najoptimalniji uslovi poslovanja kada je kurs stabilan, odnosno da bar nema velikih oscilacija. „Nije logično da domaća valuta jača toliko jer to nije odraz snaženja privrede i razumljivo je što je NBS intervenisala na deviznom tržištu kako bi zaustavila taj trend. Bankari se od kursnih oscilacija i gubitaka brane uspostavljanjem ravnoteže između sume sredstava koju drže u evrima i dinarima. Pad kursa evra posledica je velikog deviznog priliva zbog stabilizacije političkih prilika, samo po osnovu dokapitalizacije banaka stiglo je u zemlju oko 400 miliona evra, a osim toga i zbog visoke referentne kamatne stope banke prodaju evre da bi dinarima kupile zapise NBS - kaže Marković.
Inflacija pod kontrolom
Miladin Kovačević, zamenik direktora Zavoda za statistiku, tvrdi da je jak dinar posledica restriktivne monetarne politike i povlačenja viška dinara iz opticaja kako bi se smanjila potrošnja i obuzdala inflacija. „Inflacija je visoka pre svega zbog spoljnih faktora, visoke cene nafte i hrane, ali to ne znači da je van kontrole, iako je malo premašila projektovani nivo. Kurs jeste posledica ponude i tražnje, a ponuda evra je pojačana zbog dokapitalizacije banaka, kreditnog zaduženja i priliva investicija, pa je po tom osnovu za prvih šest meseci u zemlju ušlo 2,2 milijarde dolara. Zbog visoke referentne kamate devize se pretvaraju u dinare i kupuju zapisi centralne banke na čemu, usput rečeno, banke dobro zarađuju. Apresijacija, odnosno snaženje dinara posledica je očuvanja cenovne stabilnosti“, zaključio je Kovačević i dodao da takav kurs dinara nije stimulativan za izvoznike.
Bojan Reljić, direktor marketinga u Marfin banci, napominje da je fluktuacija kursa dinara očekivana u ovo doba godine, ali i da je jačanje domaće valute rezultat više faktora, pre svega većeg priliva deviza usled dolaska gastarbajtera na odmor, dokapitalizacije banaka i stranih investicija, ali i zbog restriktivne monetarne politike NBS. On ističe da ovakav kurs dinara ne može ozbiljnije da smanji inflaciju jer rast cena ne zavisi samo od politike NBS i kursa. „Centralna banka svojim instrumentima radi sve što može, ali inflacija raste jer postoje i drugi uzroci, kao što je na primer velika javna potrošnja. Drugim rečima, i druge institucije bi trebalo da se pozabave inflacijom, a ne samo NBS“, ističe Reljić.
