Izvor: Studio B, 16.Sep.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS zabrinjava brzina porasta inflacije
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković izjavio da centralnu banku zabrinjava brzina povećanaj stope inflacije na mesečnom nivou koja je u septembru iznosila 1,4 odsto, dok je bazična inflacija bila dva odsto.
Marković je na godišnjem privrednom skupu Rajfajzen banke u Beogradu procenio da će inflacija na kraju ove ili početkom iduće godine biti u granicama projektovane (šest odsto plus-minus dva procenta) ili će proći gornju granicu.
On je >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << kazao da je do povećanja inflacije došlo zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i hrane. Dodao je da je povećanje cena poljopriveednih proizvoda jednokratno i da traje godinu dana zbog loše sezone.
"S obzirom da je poljoprivredni šok kratkoročan, očekujemo da će se inflacija smanjiti naredne godine i da će na kraju 2011. biti u granicama projektovane od 4,5 plus-minis dva odsto", kazao je on.
Marković je rekao i da je zbog "poljoprivrednog šoka" koji je doveo do velikog pritiska na cene, NBS odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu sa osam na devet odsto.
"Time ne možemo da smanjimo cene poljoprivrednih proizvoda, ali možemo da sprečimo da se poveća inflacija i povećaju ostale cene", kazao je on.
Marković je kazao i da u Srbiji nije prihvatljiva ideja o uvođenju takozvane taske na bankarsko poslovanje, jer banke u Srbiji tokom krize nisu primale finasijsku pomoć od države, zbog čega nisu u obavezi da joj vracahju taj novac.
Naveo je i da se o ideji formiranja fonda koji bi služio bankama u nekoj eventualnoj budućoj krizi može razgovarati tek kada Srbija izađe krize.
On je dodao da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2010. biti 1,5 odsto i da se taj rast teško može osetiti na standradu građana jer je došlo do pada zaposlenosti, što je s jedne strane dobro jer je povećana produktivnost, a sa druge strane loše jer se smanjuje broj zaposlenih.
Govoreći o "procesu dinarizacije", Marković je naveo da su krediti privredi od marta do jula ove godine 40 odsto bili u dinarima i istakao da je to proces koji će potrajati nekoliko godina i da rešenje nije da NBS zabrani kreditiranje u stranim valutama.
