Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS radi tuđi posao
Umesto bankarskog kodeksa i ombudsmana, centralna banka nepotrebno osnovala Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga
Odluku Narodne banke Srbije o osnivanju Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga i kontrolu tog tržišta, i to već od 3. januara ove godine, i mi u Udruženju, ali i u gotovo svim bankama, primili smo sa velikim iznenađenjem, izjavio je juče za naš list prof. dr. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dugalić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dodaje da je potez NBS tim čudniji jer su upravo oni iz Udruženja još u maju 2006. obavestili centralnu banku o pripremama sveobuhvatnog bankarskog kodeksa, kojim bi bila rešena gotovo sva pitanja u odnosima između klijenata i banaka (fizičkih i pravnih lica) i molili da NBS delegira svog člana u telo za pripremu tog dokumenta. Usledilo je višemesečno ćutanje, a onda je obelodanjena odluka o osnivanju tog centra.
U Udruženju su otišli i korak dalje, naglašava Dugalić. Pokrenuli su inicijativu za osnivanje bankarskog ombudsmana, čoveka-institucije, koji bi se bavio upravo poslovima koje treba da radi Centar NBS. Da brani i zastupa interese svake ugrožene strane, a ne samo građana, već i banaka. Zašto? Zato što bi svako drugačije rešenje značilo da banke u startu, po prirodi stvari, rade na štetu građana. "A to nije, niti može biti istina", kaže Dugalić i dodaje da je Udruženje banaka upravo institucija kojoj je svojstveno da organizuje rad i postojanje ombudsmana.
Prema Dugalićevim rečima, njemu, ali i stručnjacima zaduženim za regulisanje odnosa između banaka i klijenata, nije poznato da u Evropi postoji narodna banka koja se bavi i tim pitanjima. Ni u istoriji naše Narodne banke od njenog osnivanja 1884. do danas tako nešto nije bilo. Ni po sadašnjim pozitivnim propisima NBS ima pravo time da se bavi. Centralne banke su "banke nad bankama" i one se po prirodi stvari ne bave odnosima između banaka i njihovih komitenata. One su uvek iznad toga. Otuda i zaključak da se NBS, osnivanjem Centra, bavi tuđim a ne svojim poslom. Time, kako reče, ničim ne spori kontrolna i druga ovlašćenja NBS da svaku banku ukori ili kazni, sve do oduzimanja dozvole za rad, ako drastično prekrši dobre poslovne običaje i pravila ponašanja u odnosima prema klijentima.
To, međutim, naglašava naš sagovornik, nikako ne znači da se Udruženje banaka ili on zalažu za nekakav fluidan odnos između banaka i klijenata, gde bi se svako snalazio kako ko ume i ko koga u tome prevari. Toga ni sada nema. Da bi se ti odnosi unapredili i svako znao po kojim pravilima treba da se vlada, Udruženje banaka Srbije je pomno pročitalo šta je sve predviđeno u kodeksima poslovnih banaka od Rusije i Turske preko Grčke, Slovenije i Velike Britanije do Novog Zelanda. Od tradicionalnog do nekonvencionalnog bankarskog sistema sa različitim stepenima razvijenosti. U svim njihovim iskustvima nema aktivnije uloge centralne banke.
Uobličavanje teksta kodeksa o radu naših poslovnih banka, a pogotovo u odnosima prema klijentima, sasvim je pri kraju, kaže dr Dugalić i dodaje da se ipak nada da će NBS i pored osnivanja svog centra prihvatiti aktivniju ulogu u pripremanju i usvajanju teksta kodeksa, a pogotovo u definisanju zadataka bankarskog ombudsmana.
-------------------------------------------------------------------------
Uloga Centra NBS
Od 3. januara ove godine počeo je rad Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga i kontrolu tržišta nad obavljanjem tih usluga, koji je Narodna banka Srbije formirala kao svoj poseban organizacioni deo. Cilj je da se uspostavi zaštita korisnika finansijskih usluga u svim segmentima tog sektora koji ona kontroliše, kao i da građanima pruži još aktivniju pomoć u ostvarivanju njihovih prava i razumevanju pravila u korišćenju finansijskih usluga. U okviru ovog centra nastaviće rad i Informativni centar NBS, kojem su već duže od godinu dana građani mogli da se obrate besplatnim telefonskim pozivom i da dobiju informacije o pogodnostima i rizicima koje treba imati u vidu prilikom korišćenja određenih finansijskih proizvoda i usluga.
S. Kostić
[objavljeno: 10.01.2007.]
