Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2009, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS predlaže izmenu zakona o platnom prometu
BEOGRAD - Guverener Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da će centralna banka tokom ovog meseca, u razgovoru sa predstavnicima Vlade Srbije, proveriti da li postoji spremnost da se izmeni Zakon o platnom prometu.
Jelašić je na okruglom stolu "Nelikvidnosnot: stvarni problem ili dobar izgovor", koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera, naglasio da je broj preduzeća kojima je račun blokiran u stalnom rastu.
Prema Jelašićevim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rečima, računi nekih preduzeća su blokarani više godina i postavlja se pitanje zašto se ne pokrene njihov stečaj.
Jelašić je rekao da bi izmenama Zakona o platnom prometu trebalo uspostaviti javni registar menica i ovlašćenja, koja mogu da učestvuju u prinudnoj naplati.
"To automatski znači da svaka menica mora da ima sumu i banke bi samo tada mogle da koriste menice u prinudnoj naplati", rekao je Jelašić.
Jelašić je rekao da bi izmene podrazumevale da se prinudna naplata, na osnovu menica i ovlašćenja, obavlja jednom dnevno, srazmerno visini potraživanja poverilaca.
On je naglasio da je plan centralne banke da se spreči da firme, kojima je račun u blokadi, isplaćuju zarade, druga primanja i socijalna osiguranja.
"Ako je neko u blokadi, onda je u blokadi i ne bi bilo fer da se, na mala vrata, obavljaju pojedina plaćanja", rekao je Jelašić.
Manja referentna stopa, promenjena struktura rezervi
Monetarni odbor NBS odlučio je da snizi referentnu kamatnu stopu sa 12 na 11 odsto i da promeni strukturu obavezne rezerve, tako što će devizni deo povećati sa 70 na 75 odsto, a dinarski smanjiti sa 30 na 25 odsto, izjavio je danas guverner Radovan Jelašić.
Razlozi za smanjenje referentne stope su sporiji rast regulisanih cena u drugom polugođu od očekivanog, smanjene su premije rizika, niža su inflaciona očekivanja, devizni kurs je stabilan, a tražnja smanjena, što je smanjilo rizike za ostvarenje ciljane inflacije, rekao je Jelašić na konferenciji za medije.
On je kazao da će nastavak relaksacije monetarne politike u narednoj godini zavisiti od ekonomske politike, koja još nije utvrđena.
Kada je u pitanju promena strukture obaveznih rezervi, guverner je ukazao da će banke dobiti oslobođenje dinarskih sredstava za oko 14,5 milijardi, dok će povećana devizna rezerva biti 155 miliona evra.
Banke će same odlučiti sta će da urade sa dodatnim dinarima, da li će ih plasirati u kredite, kupovati neophodne devize ili hartije od vrednosti i hartije NBS, s tim što su se do sada najradije odlučivale za ovo poslednje, ukazao je Jelašić.
Kurs stabilan bez intervencija centralne banke
Devizni kurs je stabilan, vrednost evra prema dinaru u septembru je u proseku nepromenjena, a Narodna banka Srbije je smanjila referentnu stopu i ne interveniše na tržištu deviza, izjavio je danas guverner Radovan Jelašić.
Jelašić je rekao da je promet na međubankarskom tržištu bio neznatno veći nego u avgustu, sa prosečnim dnevnim prometom od 23 miliona evra.
On je istakao da nema pritisaka na deviznu likvidnost banaka zbog njihovog daljeg zaduživanja u inostranstvu, povećanja devizne štedne građana i otkupa deviza.
Jelašić je napomenuo da je u avgustu i septembru smanjen priliv kapitala po osnovu direktnih stranih investicija na oko 69 miliona evra, ali da su se banke dodatno zadužile u inostranstvu za 334 miliona evra u avgustu i 136 miliona u septembru.
Istovremeno preduzeća su smanjila svoj dug prema inostranstvu za 21,7 miliona evra u avgustu i za 56,8 miliona u septembru.
U avgustu je pogoršana spoljnotrgovinska razmena, a u narednim mesecima očekuje se oživljavanje, ali se procenjuje da će učešće tekućeg spoljnotrgovinskog deficita u bruto društvenom proizvodu biti na nivou iz prvog polugođa, odnosno sedam odsto, rekao je guverner, podsećajući da je prošle godine iznosio 17,4 odsto.
Godišnja inflacija će se kretati oko osam odsto
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da će godišnja stopa inflacije zavisiti od toga koliko će do kraja godine biti povećane regulisane cene, a to će maksimalno ići do 16 odsto, što znači da će inflacija iznositi oko osam odsto.
On je rekao da će inflacija u septembru biti znatno ispod očekivanja, oko 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, neznatnog povećanja regulisanih cena i stagnacije onih koje se slobodno formiraju.
Međugodišnji rast inflacije iznosi 7,1 odsto, što je blizu donje granice ciljanog raspona od 6,5 do 10,5 odsto, a Srbija je u poređenju sa zemljama regiona bila uspešnija u ciljanju inflacije, ukazao je guverner.
On je ocenio da će u oktobru inflacija, verovatno, biti ispod donje granice ciljanog raspona, a da će se krajem godine kretati oko srednje vrednosti.
Posle deflacije u trećem tromesečju od 0,9 odsto, u četvrtom se očekuje rast cena od 1,9 odsto, pre svega zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i povećanja slobodno formiranih cena.
Jelašić je dodao da će inflacija u narednoj godini zavisiti od toga da li će javna preduzeća podići cene svojih usluga u ovoj godini, ili će to prebaciti za sledeću.
NBS smanjila učešće dinarskog dela u obaveznim rezervama
Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je danas učešće dinarskog dela u obaveznim rezervama banaka sa 30 na 25 odsto, saopštio je guverner NBS Radovan Jelašić.
On je dodao da je učešće deviznog dela u obaveznim rezervama povećano sa 70 na 75 odsto, a ova izmena će se primenjivati od 18. oktobra 2009. godine.
"Efekti te mere biće oslobađanje dinarske likvidnosti banaka za oko 14,5 milijardi dinara i povećanje devizne obavezne rezerve banaka za oko 155 miliona evra", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, banke će same odlučiti šta da urade sa oslobođenim dinarima, odnosno da li će da ih iskoriste za povećanje kreditne aktivnosti, kupovinu deviza ili za plasman u državne hartije od vrednosti ili hartije do vrednosti NBS.
Jelašić je saopštio da je NBS smanjila i referentnu kamatnu stopu na 12 odsto, za jedan procentni poen.
Prema rečima guvernera razlozi su jer je rast cena koje su pod kontrolom države u drugoj polovini godine sporiji od očekivanog, smanjenje premije rizika, niža inflaciona očekivanja, stabilnost deviznog kursa i dezinflatorni efekti po osnovu smanjenja tražnje, iako manji nego što je pretpostavljeno.
"Nastavak smanjenja referentne kamatne stope zavisiće od ekonomske politike u 2010. godini, čiji okviri još nisu definisani", rekao je Jelašić.
Neće biti smanjivanja penzija zbog krize
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je danas da u Srbiji neće biti smanjivanja penzija i drugih primanja zbog krize, jer to primenjuju zemlje koje imaju fiksiran devizni kurs, što nije slučaj sa Srbijom.
"U slučaju da se kriza počne jače ispoljavati, primanja će najverovatnije biti zamrznuta, a menjaće se devizni kurs i rašće inflacija", precizirao je guverner podsećajući da je Srbija imala slična iskustva u prošlosti.
Jelašić je rekao da u pregovorima sa MMF-om postoji spremnost obe strane da se nađe zajedničko rešenje, ali da Srbija mora izaći sa konkretnim predlozima, ako želi da računa sa deficitom budžeta od četiri odsto.
"Ako obrazloži da su joj ta sredstva potrebna za investicije i otpremnine za višak radne snage, postoji mogućnost da joj to bude odobreno, ali ne dolazi u obzir da toliki deficit bude na račun tekuće potrošnje", ukazao je guverner.
On je istakao da Srbija mora da osmisliti novi model privrednog rasta koji se neće bazirati na povećanoj domaćoj tražnji, što znači da će joj biti potrebne veće reforme nego susednim zemljama, jer ne postoji spremnost MMF-a da podrži program koji se bazira na obećanjima.
Jelašić je rekao da je u Srbiji tražnja na tržištu već smanjena, građani su počeli mnogo više da štede, odnosno ponašaju se kao i ostali građani u svetu, pogođeni krizom.
On je objasnio i da dodatno zaduživanje države ne može da nadomesti nedostatak domaće tražnje, a dosadašnji rast BDP-a bio je baziran pre svega na rastu finansijskih i telekomunikacionih usluga.
"Kada bude usvojen budžet za narednu godinu, očekujem da se više nećemo baviti pitanjima kursa, jer će se država zaduživati uglavnom u dinarima, što će biti mnogo jevtinije", zaključio je guverner.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
