Izvor: B92, 13.Jun.2015, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NBS popušta, referentna kamata upola niža"
Viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić poručio je da centralna banka već popušta monetarnu politiku, referentna kamatna stopa je prepolovljena na 6%.
“Referentna kamata je i dalje relativno visoka u odnosu na druge evropske zemlje, ali ona je od maja 2013. do sada, sa 11,75 odsto pala na šest odsto”, rekao je Pješćić.
On je istakao da bi tempo snižavanja referentne kamate i prošle godine bio brži, da nije bilo povećane neizvesnosti međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okruženja i domaćih fiskalnih rizika.
Dalji karakter monetarne politike, prema njegovim rečima, zavisiće pre svega od ocene potencijalnog uticaja faktora iz međunarodnog okruženja na kretanje kapitala i premiju rizika Srbije, ali i od kretanja cena primarnih proizvoda - nafte i poljoprivrednih proizvoda.
Dodatno je, kako je kazao, bila izražena i domaća fiskalna neravnoteža, a na to su investitori, generalno, vrlo osetljivi.
Sada, kad su ti rizici ublaženi, otvoren je prostor za dodatnu relaksaciju monetarne politike, pa je od marta do juna 2015. referentna kamata snižena više nego tokom cele prošle godine za 200 baznih poena", istakao je Pješčić.
Viceguverner navodi da su kretanja u ovoj godini odgovorna fiskalna politika, smanjenje rizika zemlje, kao i niska i stabilna inflacija, stvorila preduslove za popuštanje monetarne politike.
“Ti su uslovi ove godine ispunjeni, što je ujedno osnova i za pad kamata na kredite privredi i stanovništvu na duže staze”, rekao je Pješčić.
Drugi faktori, dodaje on, poput cena primarnih proizvoda, inflacije u međunarodnom okruženju i slično, mogu privremeno da utiču na karakter monetarne politike, ali na duže staze, naglasio je, ključna je domaća makroekonomska stabilnost.
Ako inflacija, na primer, varira između četiri i 14 odsto, ne samo da kroz visoku referentnu kamatu plaćamo premiju za visoka inflaciona očekivanja, već plaćamo i premiju za nestabilnost, objašnjava
Viceguverner uz opasku da je zato od velikog značaja stabilizovanje inflacionih očekivanja, što se već duže vreme i dešava.
Takođe, dodao je, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi trebalo bi da doprinese privrednom oporavku, ali i da ojača makroekonomske fundamente i smanji osetljivosti zemlje na negativne šokove iz međunarodnog okruženja.
Pored toga, relativno visok javni dug i neizvesnost u pogledu održivosti javnih finansija povećava premiju rizika zemlje, sa direktnim uticajem na kamatne stope, zaključio je Pješčić.
Komentarišući poskupljenje struje, viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić izjavio je da će najavljeno poskupljenje direktno uticati i na rast cena u tom mesecu, odnosno da će inflacija tada biti veća za 0,6 odsto.
Procenjeni direktan doprinos povećanja cena električne energije od 12 odsto na rast potrošačkih cena u avgustu je 0,6 procentnih poena, rekao je Pješćić.
Prema njegovim rečima, pored direktnog efekta na rast cena u avgustu, očekuju se i manji sekundarni efekti u narednim mesecima zbog prelivanja poskupljenja struje na cene drugih roba i usluga u zavisnosti od učešća ove komponente u ceni koštanja.
Postepeno povećanje i približavanje međugodišnje inflacije cilju od četiri odsto trebalo bi da usledi krajem godine i zbog isključivanja negativnih mesečnih stopa inflacije s kraja prošle godine, rekao je sagovornik Tanjuga.
Prema poslednjim podacima, potošačke cene su u maju zabeležile mesečni pad od 0,3 odsto dok je međugodišnja inflacija snižena na 1,5 odsto.
Iako je inflacija u Srbiji niska već više od godinu dana, trebalo bi imati u vidu da su na takvo njeno kretanje uticali prevashodno jednokratni faktori, neuobičajeno nizak rast regulisanih cena, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i kao posledica toga, niski troškovni pritisci u proizvodnji hrane. Takođe, uticao je i snažan pad svetske cene nafte u drugoj polovini prošle godine, navodi Pješčić.
Sa druge strane, dodaje on, srednjoročna projekcija inflacije pokazuje da će sa iščezavanjem njihovog dezinflatornog dejstva doći i do postepenog povećanja inflacije i, uz do sada preduzete mere monetarne politike, inflacija bi u drugoj polovini godine trebalo da se vrati u granice cilja od 2,5 do 5,5 odsto (četiri, plus ili minus 1,5 odsto).
