Izvor: Politika, 24.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS neće davati zajam državi
Guverner izrazio nadu da će država, ukoliko se zaduži na finansijskom tržištu, to učiniti u dinarima, a ne u devizama zbog valutnog rizika. – „Hlađenje” indeksa na berzi kao pedagoška mera
Država razmatra mogućnost da počne s izdavanjem trezorskih zapisa nominovanih u dinarima s rokom prispeća do godinu dana kako bi njihovom prodajom finansirala eventualni deficit budžeta, najavio je juče ministar finansija Mirko Cvetković, navodeći pri tom da je krajem maja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državna kasa imala samo milijardu dinara deficita a da je za ovu godinu bilo planirano 14 milijardi.
Trezorski zapisi, o čijem emitovanju se još razgovara, imali bi promenljivu kamatnu stopu, a bili bi, najverovatnije, prvi put ponuđeni i stranim kupcima, koje zasad u kupovini kratkoročnih hartija onemogućava zakon, rekao je Cvetković na međunarodnoj konferenciji „Budućnost tržišta kapitala na Balkanu”.
Prema oceni Ministra finansija, izdavanjem tih hartija od vrednosti pokrio bi se manjak u budžetu koji se očekuje na jesen, zbog izostanka planiranih prihoda od privatizacije.
Istovremeno, emisijom i prodajom trezorskih zapisa država bi izbegla uzimanje skupih komercijalnih kredita u zemlji i u inostranstvu koje bi ne samo dodatno opteretilo budžet, već bi predstavljalo i valutni rizik.
Cvetković je naveo da je u prvih pet meseci državna kasa ostvarila prihod od oko 253,3 milijarde dinara, dok su istovremeno rashodi iznosili oko 254,4 milijarde.
Podsetivši na smanjenje poreza na kapitalnu dobit od hartija od vrednosti sa 20 na 10 odsto po transakciji ministar finansija je najavio izmenu zakona kojim bi se taj porez plaćao jednom godišnje, a ne na svaku pojedinačnu transakciju.
Odgovarajući na pitanje da li će u budžetu biti dovoljno novca za subvencionisanje stambenih kredita, Cvetković je podsetio na to da je za tu namenu za ovu godinu iz budžeta planirano oko 3,5 milijardi dinara i napomenuo da se novac troši kvartalno.
Pri tom je u drugom tromesečju došlo do „eksplozivne” tražnje subvencionisanih stambenih kredita, pri čemu je novac bio više usmeravan za subvencije stambenih kredita za Vojsku Srbije i za zaposlene u zdravstvu, dodao je on.
U odgovoru na pitanje – da li će biti dokapitalizovana još neka od banaka u većinskom državnom vlasništvu, Cvetković je rekao da su dokapitalizacijom Komercijalne banke i Poštanske štedionice okončane dokapitalizacije u ovoj godini, jer je reč o velikom trošku za državu, koja podstiče rast deficita budžeta.
Centralna banka neće davati zajam državi ukoliko ona bude imala preveliki deficit budžeta, upozorio je guverner NBS Radovan Jelašić, pri čemu je izrazio nadu da će država, ukoliko se zaduži na finansijskom tržištu, kako se najavljuje, to učiniti u dinarima, a ne u devizama zbog valutnog rizika.
Pozdravljajući ideju ministra finansija Mirka Cvetkovića da bi država trebalo da počne s izdavanjem dinarskih trezorskih zapisa, Jelašić je uveren da bi drugačije rešenje bilo nepotrebni rizik za državnu kasu.
Učestvujući u radu konferencije Jelašić je ocenio da zasad nije potrebno dalje pooštravanje monetarne politike, jer su prethodne mere dale rezultate, ali je izrazio zabrinutost zbog dodatnih pritisaka na rast inflacije, poput najnovijeg poskupljenja goriva.
Restriktivne mere NBS već su dale rezultate o čemu svedoči rast tražnje kredita u dinarima, što je značajno za stabilnost srpskog finansijskog tržišta i jačanje domaće valute, rekao je Jelašić novinarima u pauzi konferencije.
Prema njegovoj oceni, finansijski sektor Srbije je „bankocentričan”, jer udeo bankarskog u finansijskom sektoru, u poslednje četiri godine, iznosi oko 90 odsto.
Da bi se podstakao razvoj tog tržišta bila bi veoma podsticajna reforma penzionog sistema u Srbiji, odnosno obavezna uplata dela penzionog osiguranja u privatne fondove.
Jelašić je uveren da će se višemesečno „hlađenje” indeksa na Beogradskoj berzi pokazati kao svojevrsna pedagoška mera, koja će naterati građane da dobro razmisle kad i koliko da ulažu i posluju na tržištu, koje nedovoljno poznaju, umesto što pokušavaju da se na brzinu obogate bez uzimanja u obzir raznih rizika.
On je upozorio i na to da se zakonodavne aktivnosti koje bi trebalo da podstaknu ubrzan razvoj tržišta kapitala u Srbiji u poslednje dve godine ne pomeraju sa „mrtve tačke” i izrazio uverenje da će nova vlada pokrenuti te aktivnosti.
V. Arsenić
[objavljeno: 25/06/2008.]
