Izvor: B92, 18.Okt.2010, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NBS ne može da obuzda infalciju"
Beograd -- Narodna banka Srbije ne može mnogo da utiče na inflatorna očekivanja, ključno je povećanje konkurencije, smatra ekonomista Vladimir Gligorov.
Srpska privreda i građani ne treba previše da očekuju od povećanja referentne kamatne stope na 9,5 odsto. Ta odluka NBS bi mogla da utiče na kurs dinara, a preko njega na cene.
Međutim, to je kratkotrajno rešenje, smatraju ekonomisti i nužno je povećanje konkurencije.
"Obuzdavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << inflatornih očekivanja nije ni pitanje štednje. Bilo bi dobro povećati konkurenciju u javnom sektoru i tamo gde su monopoli, ali to nije moguće na kratak rok”, kaže Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije.
Inflaciju je prethodnih meseci, inače, najviše guralo poskupljenje hrane, pokazuju podaci biltena Makroekonomske analize i trendovi. Samo u avgustu hrana je poskupela za 2,8 procenata. U septembru najveći rast cena zabeležen je baš u grupama hrana i bezalkoholna pića - za dva odsto. Godišnja inflacija u septembru bila je 7,7 procenata.
On objašnjava da monetarna politika nema mnogo moći, budući da praktično nikada do sada nije uspela da značajnije utiče na inflatorna očekivanja.
Iako je izvesno da će inflacija ići iznad očekivanih osam odsto na kraju godine, guverner Dejan Šoškić i premijer Mirko Cvetković se slažu da to neće biti smak sveta.
Međutim, Narodna banka Srbije koja je zadužena za kontrolu cena i dalje će biti u velikom problemu, ali i građani, kao i celokupna privreda.
Inflacija, naime, povećava i poslovni rizik, što dovodi do poskupljenja kredita i samim tim do smanjivanja ulaganja.
"Veća inflacija, za građane, znači manju kupovnu moć. Posledice će snositi i privreda, prvenstveno kroz rast cena inputa, što na kraju znači i veću cenu gotovog proizvoda”, kaže ekonomista Goran Nikolić.
Pratite specijal: NIS na berzi
