Izvor: Economy.rs, 21.Maj.2015, 00:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NBS korigovala očekivanja rasta privrede Srbije

Inflacija se trenutno kreće ispod cilja, ali je nakon minimuma u januaru, u februaru otpočela postepen rast. Njen povratak u granice cilja očekujemo u drugoj polovini godine. Nova projekcija inflacije blago je niža u odnosu na projekciju objavljenu u februarskom Izveštaju o inflaciji, pre svega usled očekivanog nižeg rasta regulisanih cena.

Očekujemo da će ekonomska aktivnost ove godine stagnirati, za razliku od februarske projekcije kada smo očekivali blag pad. Projekciju smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Economy.rs << korigovali naviše zbog nešto bržeg oporavka zone evra, našeg glavnog spoljnotrgovinskog partnera, i manjeg pada finalne potrošnje od očekivanog, čemu doprinose i niže cene nafte. Za narednu godinu nismo menjali projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5%.

Prvo tromesečje ove godine obeležili su dobri fiskalni rezultati. Konsolidovani fiskalni deficit iznosio je 2,4% procenjenog bruto domaćeg proizvoda i, prema našoj oceni, uz dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije, ove godine biće manji od 5,9% bruto domaćeg proizvoda, koliko je predviđeno Fiskalnom strategijom. Pored smanjenja unutrašnje neravnoteže, očekujemo i smanjenje spoljne neravnoteže – procenjujemo da će se deficit tekućeg računa u ovoj godini smanjiti na 4,2% bruto domaćeg proizvoda (sa 6,0% bruto domaćeg proizvoda u prošloj godini) zahvaljujući oporavku naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera, nižoj ceni nafte i revitalizaciji rudarstva i energetike.

Monetarnu politiku nastavili smo da ublažavamo, doprinoseći time ekonomskom oporavku u uslovima smanjene fiskalne ekspanzije. Referentna kamatna stopa smanjena je na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, s obzirom na procenu da u narednom periodu neće biti većih inflatornih pritisaka, kao i na postignuti aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom i visoku likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu.

Kretanja u međunarodnom okruženju obeležila je neizvesnost po osnovu nekoliko ključnih pitanja: kakvi će biti ekonomski efekti kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, kada će FED početi da povećava referentnu kamatnu stopu i kako će se kretati cena nafte u narednom periodu.

Evropska centralna banka je početkom marta započela program kupovine državnih hartija zemalja članica i, po svemu sudeći, prvi rezultati novih mera monetarne politike su ohrabrujući – realne kamatne stope se smanjuju, a evro slabi, što uz niske cene nafte ima stimulativni efekat na privredu. Očekivani efekti mera Evropske centralne banke i pozitivna kretanja ekonomskih pokazatelja u prvom tromesečju uticali su na povećanje prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda zone evra u 2015, koja sada, prema Međunarodnom monetarnom fondu i Consensus Forecast-u, iznosi 1,5%.

Oporavak u zoni evra počeo je da se preliva i na region centralne i istočne Evrope. Kvantitativno popuštanje Evropske centralne banke i niska cena nafte otvorili su prostor centralnim bankama ovog regiona da dodatno ublaže svoje monetarne politike. To bi – ali uz potrebno strukturno prilagođavanje – trebalo da pomogne zemljama regiona da poboljšaju konkurentnost na svetskom tržištu i ubrzaju privredni rast, uprkos prisutnim geopolitičkim napetostima.

Za razliku od Evropske centralne banke i drugih centralnih banaka, FED se priprema da započne povećanje referentne kamatne stope. Na sastanku u martu nagovestio je da bi se to moglo desiti tokom leta, ali je zbog nepovoljnijih podataka o ekonomskoj aktivnosti i situaciji na tržištu rada od očekivanih, na sastanku u aprilu izostao nagoveštaj kada bi se to moglo desiti.

Analitičari ocenjuju da bi do prvog povećanja referentne stope moglo doći tokom trećeg tromesečja, dok fjučersi ukazuju da će FED s povećanjem sačekati do decembra. Nakon što je u januaru bila na najnižem nivou još od početka 2009, svetska cena nafte je u narednim mesecima povećana, ali je i dalje znatno niža nego u prethodnom periodu. S obzirom na to da se glavni faktori niske cene nafte više nalaze na strani ponude nego na strani tražnje, očekuje se njen pozitivan uticaj na rast svetske privrede. Kao što smo istakli u februaru, ukoliko se niže cene nafte održe u dužem vremenskom periodu, može se očekivati povoljan uticaj na spoljnotrgovinski bilans i ekonomsku aktivnost Srbije. To je jedan od razloga što smo projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu korigovali naviše.

Premija rizika Srbije, merena EMBI, manja je nego početkom godine i trenutno iznosi 267 baznih poena. Smanjenju premije rizika doprineli su pre svega sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom i sprovođenje fiskalne konsolidacije, kao i potvrda kreditnog rejtinga zemlje. Međutim, promene EMBI izazivalo je i variranje prinosa na referentnu američku desetogodišnju hartiju usled neizvesnosti oko početka povećanja referentne stope FED-a

Povećana likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu i niske, a sve više i negativne stope prinosa na državne hartije razvijenih zemalja uticale su na veće usmeravanje tokova kapitala prema tržištima u usponu, uključujući i naše. Važan dodatni podsticaj bilo je fiskalno prilagođavanje, kao i zaključenje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom.

Potvrda toga su visoka ulaganja nerezidenata u dinarske državne hartije u februaru i martu, što se odrazilo na njihovu veću tražnju za dinarima. Smanjenje tražnje uvoznika energenata za devizama, relativno nizak deficit na računu robe i usluga i relativno visok neto otkup efektivnog stranog novca od menjača u martu bili su dodatni faktori aprecijacijskih pritisaka na dinar.

Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa, bez namere da utiče na njegov trend kretanja, Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kako kupovinom, tako i prodajom deviza. Nakon što je u januaru prodala 90 miliona evra, Narodna banka Srbije je u narednim mesecima pretežno intervenisala kupovinom (400 miliona evra), a znatno manje prodajom (30 miliona evra).

Oporavak eksterne tražnje, kroz doprinos prerađivačkoj industriji, i nastavak revitalizacije rudarsko-energetskog kompleksa neutralisali su negativna kretanja u uslužnim sektorima u toku prvog tromesečja, tako da je bruto domaći proizvod ostao nepromenjen u odnosu na prethodno tromesečje. Ohrabruje činjenica da je došlo do oporavka većeg broja izvozno orijentisanih grana, što pruža solidnu osnovu za rast u narednim tromesečjima. U odnosu na isti period prethodne godine, bruto domaći proizvod je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, smanjen u prvom tromesečju za 1,9%. Ipak, pozitivna kretanja zabeležena su u prerađivačkoj industriji, čiji je fizički obim proizvodnje, nakon tri uzastopna tromesečja pada, ostvario međugodišnji rast.

očekivanog. Stoga smo procenu rasta bruto domaćeg proizvoda za 2015. revidirali naviše, tako da umesto blagog pada očekujemo stagnaciju ekonomske aktivnosti. Posmatrano s rashodne strane, pozitivan doprinos očekujemo po osnovu neto izvoza i u manjoj meri od privatnih investicija, dok će negativan doprinos imati finalna potrošnja domaćinstava i države. Posmatrano s proizvodne strane, doprinos industrijske proizvodnje trebalo bi da bude pozitivan i veći od prethodno očekivanog po osnovu prerađivačke industrije. Pozitivan doprinos očekujemo i od oporavka proizvodnje u sektoru rudarstva i energetike nakon prošlogodišnjeg poplavama uzrokovanog oštećenja kapaciteta. S druge strane, manja finalna potrošnja negativno će se odraziti na aktivnost uslužnih sektora, koji će verovatno dati najveći negativan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda. Negativan doprinos očekujemo i od poljoprivredne proizvodnje, s obzirom na visoku bazu prošle godine usled vrlo dobre sezone.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije bruto domaćeg proizvoda predstavljaju pre svega brzina privrednog oporavka zone evra i tempo fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Naravno, neizvesnost se odnosi i na uspešnost ovogodišnje poljoprivredne sezone. U ovu projekciju nisu uključeni potencijalni pozitivni efekti železare u Smederevu.

Međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima iznetim u februarskom Izveštaju o inflaciji, i tokom prvog tromesečja nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Nakon što se u januaru spustila na minimum (0,1%), inflacija je u februaru otpočela rast i postepen povratak ka cilju. U aprilu je iznosila 1,8%. Niske stope inflacije rezultat su kombinovanog delovanja nekoliko faktora – niske agregatne tražnje, niske inflacije u međunarodnom okruženju, niskih cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, i izostanka očekivanih korekcija regulisanih cena.

Prema našoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija će se u granice cilja (4,0 ± 1,5%) vratiti u drugoj polovini godine i zatim do kraja perioda projekcije nastaviti kretanje u okviru tih granica.

Očekivano povećanje inflacije u narednom periodu biće vođeno porastom cena svega nekoliko proizvoda (cigareta, naftnih derivata i električne energije), koji su u znatnoj meri doprineli tome da se inflacija u protekloj godini dana kreće ispod donje granice cilja, kao i efektima niske prošlogodišnje baze. Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući kretanje cena primarnih proizvoda, odstupanje od pretpostavke o rastu regulisanih cena, a u određenoj meri i na uspešnost ovogodišnje poljoprivredne sezone.

Procenjujući da u narednom periodu neće biti većih inflatornih pritisaka, Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je da ublažava monetarnu politiku. Imao je u vidu i da su inflaciona očekivanja stabilizovana u granicama cilja, da je povećano interesovanje za ulaganja u Srbiju zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom, kao i da su kretanja u međunarodnom okruženju povoljnija. Referentna kamatna stopa je u periodu mart–maj smanjena za ukupno 150 baznih poena, na 6,5%. To je ujedno i njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Pored toga, Izvršni odbor je na sednici u maju smanjio koridor kamatnih stopa u odnosu na referentnu stopu sa ±2,5% na ±2,0%. Ta mera je usmerena na dalju stabilizaciju kamatnih stopa na međubankarskom novčanom tržištu.

Karakter monetarne politike u narednom periodu opredeliće u najvećoj meri dešavanja u međunarodnom okruženju i njihov uticaj na kretanje kapitala i premiju rizika Srbije, kao i kretanje cene nafte i poljoprivrednih proizvoda. Nastavak doslednog sprovođenja fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi trebalo bi da stvori dodatni prostor za ublažavanje monetarne politike. Pri tome, želimo da istaknemo značaj sprovođenja aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom i izrazimo zadovoljstvo što su za sada svi postavljeni kvantitativni kriterijumi ispunjeni. Tako su neto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju marta bile znatno više u odnosu na donju granicu postavljenu programom, a međugodišnja inflacija kretala se u okviru dogovorenog raspona. Takođe, fiskalna kretanja su bila u skladu s ciljevima programa i najveći deo mera fiskalne konsolidacije je sproveden kako je i planirano. Očekujemo da će tako biti i u narednom periodu, u kome će od posebnog značaja biti strukturne politike, pre svega u oblasti restrukturiranja državnih preduzeća i poboljšanja okruženja za nove investicije, a koje jedine mogu povećati privredni rast i zaposlenost na dugi rok. (Economy.rs, NBS 21. maj 2015.)

Nastavak na Economy.rs...