Izvor: Politika, 19.Jan.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Rano je da se izjasnimo
Rešenja koja predlažu zainteresovani podrazumevaju prenos rizika i troškova s korisnika ovih kredita na banke, NBS i državu
Narodna banka Srbije je svesna da će jačanje franka bitno pogoršati položaj korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima. U tom smislu već se pristupilo sagledavanju negativnih efekata jačanja franka na njihov položaj, ali i posledica na stabilnost finansijskog sistema.
U narednom periodu će se o ovoj temi razgovarati i s predstavnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banaka, Udruženjem banaka, kao i svim drugim organizacijama s kojima procenimo da je neophodno dogovarati rešenja.
Tek posle tih sastanaka, moglo bi se pristupiti razmatranju konkretnih mera i aktivnosti u cilju eventualnog iznalaženja modaliteta za prevazilaženje problema u otplati kredita, navedeno je u jučerašnjem odgovoru centralne banke na naše pitanje da li će oni, kao centralna monetarna institucija, da daju neku preporuku poslovnim bankama kako bi dužnicima olakšali teret uvećanih zaduženja.
„Kada je reč o gotovim rešenjima koja nude predstavnici udruženja građana i drugih zainteresovanih, treba imati u vidu da sva nametnuta rešenja kojima se olakšava položaj korisnicima kredita u francima, po pravilu znače i prenošenje rizika s korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, koje bi po tom osnovu snosile banke, NBS i, ili država”, kažu u NBS.
U tom smislu, u ovom trenutku, kako je navedeno, NBS se ne može izjasniti o tome da li će i koje konkretne mere biti preduzete u ovom pravcu, već će nastojati da pažljivom procenom situacije i posle pomenutog dijaloga sa učesnicima na tržištu dođe do najprihvatljivijeg rešenja.
Prema poslednjim podacima kojima centralna banka raspolaže, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijardu franaka. Najveći deo ovih kredita odnosi se na stanovništvo (oko milijarda franaka), pri čemu domaća preduzeća ne koriste ove kredite u značajnijoj meri kao izvor finansiranja.
Krediti u švajcarskim francima ili vezani za švajcarski franak učestvuju u ukupnim kreditima stanovništvu sa 14,9 odsto. Pri tom, stambeni krediti vezani za švajcarac učestvuju u ukupnim stambenim kreditima sa 28,8 odsto.
NBS podseća da je, posle akcije Centralne banke Švajcarske, vrednost švajcarskog franka 15. januara porasla u odnosu na evro za oko 15 odsto, a posledično je i dinar oslabio prema „švajcarcu” za sličan procenat, što je značilo automatsko povećanje rata korisnicima ovih kredita.
NBS je već jednom izašla u susret korisnicima kredita tako što je 2013. godine preporučila poslovnim bankama da klijentima olakšaju otplatu.
„Podsećanja radi, NBS je u maju 2013. godine dala preporuku bankama čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u ’švajcarcima’ omogući otplata tako što bi se rata obračunavala po kursu obračunatom na osnovu međuvalutnog odnosa evra i franka u momentu odobravanja kredita korigovanom za najviše osam odsto. Razlika do tržišnog kursa ima karakter odloženog potraživanja na period ne kraći od tri godine i na taj iznos se ne obračunava kamata. Ovim se nastojalo izbegavanje momentalnog negativnog uticaja jačanja franka na sposobnost dužnika da otplaćuju svoje obaveza po kreditima, čime se negativne implikacije tržišnih kretanja odlažu na duži period i to beskamatno. Korisnici koji su prihvatili ovu preporuku su u manjoj meri pogođeni aktuelnim jačanjem franka, navedeno je u odgovoru NBS.
J. Rabrenović
objavljeno:
