Izvor: B92, 26.Mar.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Nove mere pri zaduživanju
Beograd -- S novom merom NBS, svi koji su preživljavali zahvaljujući minusu na tekućem računu uskoro će svoja dugovanja morati da ograniče.
Nova mera Narodne banke Srbije predviđa da će dozvoljeni minus ulaziti u ukupnu kreditnu zaduženost, pa će se od jula drugačije obračunavati kreditna sposobnost građana, što će uticati na to koliko ćemo ubuduće moći da se zadužimo. Banke će ubuduće same odlučivati da li će i dalje odobravati minus po starom principu ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će on ulaziti u ukupnu zaduženost klijenta, kažu u NBS-u.
Nova mera još više će smanjiti mogućnost zaduživanja građana.
"Ako uzmemo primer od 40.000 dinara mesečnih primanja, klijent u ovom trenutku može imati odobreni dozvoljeni minus u istom iznosu i plaćati ratu kredita od 12.000 dinara za keš, odnosno do 20.000 dinara za stambene kredite. Od prvog jula ta kalkulacija će izgledati malo izmenjeno. S obzirom da dozvoljeni minus ulazi u maksimalno mesečno opterećenje sa pet odsto, ukoliko je dozvoljeni minus 40.000 dinara, 2.000 ulazi u opterećenje, pa će rata za keš kredite moći da bude najviše 10.000, a za stambeni 18.000 dinara", kaže Miroslav Rebić iz banke Sosijete ženeral.
Koliko su građani primorani da troše platu unapred govori i podatak da skoro svaki drugi klijent banke koristi tu uslugu.
Pojedine banke su već počele da obaveštavaju klijente da je krajnje vreme da ponovo preračunaju svoje troškove i odluče da li će isplatiti celokupan minus na tekućem računu ili će se odreći nekog kredita.
"Šta bih ja preporučio? Da utvrde šta je najskuplje od tih kreditnih aranžmana. Da li su to krediti, refinansiranje ili korišćenje dozvoljenog prekoračenja. Ja bih se odrekao onoga što je najskuplje. Još jedna mogućnost je da banke preuzmu finansiranje, odnosno odgovornost, obavezu i rizičnost za taj iznos preko 30 odsto zaduženosti građana. To znači da će na poseban račun izdvajati deo svog kreditnog potencijala", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
U Srbiji, kao i svugde u svetu, ta bankarska usluga je i najskuplja jer klijenti unapred troše novac koji nije njihov.
Kamata sada iznosi od 24 do 35 odsto godišnje, pa bankari savetuju da je najbolje da svoje izdatke stavite na papir i do početka jula ih preraspodelite tako da traju čitav mesec.
.jpg)
