Izvor: B92, 17.Dec.2010, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Manja inflacija, manje i posla
Beograd -- Narodna banka Srbije učiniće sve da obuzda inflaciju u sledećoj godini, ali će to Srbiju koštati manjeg privrednog rasta i zaposlenosti, kaže Dejan Šoškić.
NBS je pre nekoliko dana objavila da bi inflacija u martu sledeće godine mogla da dostigne i 14 odsto na godišnjem nivou.
Guverner kaže da NBS neće odustati od ciljane inflacije u 2011. godini koja iznosi 4,5 odsto, plus minus 1,5 procenata i učiniće sve što je u njenoj moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << taj cilj ostvari.
Šoškić je kazao da će NBS primeniti restriktivne mere koje su joj na raspolaganju, a to je dalje povećanje referentne kamatne stope, nastaviće se sa intervencijama iz deviznih rezervi, a razmotriće se i institut koji do sada nije primenjivan, a to je - obavezna rezerva.
Šoškić je podsetio da se inflacija u Srbiji obačunava na osnovu kretanja indeksa potrosačkih cena i da trebamo imati u vidu da njegovo kretanje u našim uslovima određuje struktura domaće potrošnje. "Struktura naše potrošnje je da unutar ovog indeksa 37,8 odsto otpada na cene hrane i pića, a 34,1 odsto samo na cene hrane, koje su u junu ove godine porasle za 16,5 odsto, u avgustu za 22,1 odsto i septembru za 15,6 odsto", rekao je Šoškić i ocenio da je udar na cenu hrane uslovio rast inflacije u drugoj polovini ove godine.
Guverner je ukazao da primena svih tih instrumenata ima svoju cenu, a jedna od njih je i da se zbog njihove primene ne ostvari planirani i željeni privredni rast od tri odsto, ali i da se ne otvore nova radna mesta.
"Ta cena je nekad vidljiva, nekad manje vidljiva, a najčescće nije i košta neostvarenog bruto domaćeg proizvoda i neotvorenih novih radnih mesta", naglasio je Šoškić.
Guverner je rekao da će NBS u borbi sa obuzdvanjem inflacije biti potrebna podrška države, naročito u delu vođenja fiskalne politike, ocenjujući da je moguć dalji pritisak na inflaciju u 2011. godini odrmzavanjem plata i penzija, ali i cena koje su pod kontrolom države.
Potrebno je i rešiti problem sa rastom cena poljoprivrednih prozvoda, pokušati privući veći priliv stranih direktnih investicija, ali i rešiti problem postojanja deficita tekućeg računa, u kome najveći udeo ima trgovinski deficit, naveo je on.
Za to je, dodao je guverner, potrebna i primena postkriznog modela rasta koji podrazumeva rast izvoza razmenjljivih dobara.
On je, takođe, podsetio na korelaciju kretanja izmedju kursa i inflacije, ističući da bi deevroizacija svakako dala dobre efekte na smanjivanje "šokova" koji stižu sa deviznog tržišta.
"Što je vise dinara u opticaju, monetarna politika će biti efikasnija i biće manje restriktivna", ocenio je Ssoškić.
On je podsetio da je NBS već ranije iznela svoje projekcije u vezi kretanja inflacije u narednoj godini, istakavši da se očekuje da u prva tri meseca nastavi trend rasta, a da se zatim inflacija vraća na nivo targetirane stope, u drugoj polovini 2011.
