Izvor: B92, 04.Sep.2010, 03:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NBS: Inflacija i kurs pod kontrolom

Beograd -- U Narodnoj banci Srbije kažu da ne očakuju dramatične promene kursa i podsećaju da se Vlada obavezala da će rast cena držati u predviđenim okvirima

Mada u zaključcima pregovora sa MMF povodom pete revizije aranžmana stoji da se ne očekuje probijanje planirane inflacije od maksimum osam odsto, među ekonomistima postoji sve veća bojazan da će pomenuta projekcija biti probijena bar za dva odsto.

U Narodnoj banci Srbije veruju da sama dodatna potrošnja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u zemlji ne mora da izazove i bitne inflatorne pritiske. "Vrlo je važno znati precizno o kom se iznosu rasta potrošnje radi, u kom pravcu će ta nova potrošnja ići i kako će se finansirati", ističu u centralnoj banci i podsećaju da ova institucija ne utiče na način trošenja budžetskih sredstava.

"O tome će se Vlada izjasniti kroz najavljeni predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kao i kroz predlog budžeta za narednu godinu. Ukoliko se budžetski deficit bude kretao u okvirima dogovorenim sa MMF-om, ako bude finansiran zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu i okrenut kontrolisano malom rastu potrošnje najugroženijih sektora stanovništva, očekivani inflatorni efekti će biti relativno mali", kažu u NBS.

NBS, kako kažu u ovoj instituciji, ima jasno postavljen inflacioni cilj koji treba da ostvari i zato kontinuirano prati celinu inflatornih uticaja. "Ukoliko bi inflatorni pritisci pretili da ugroze ostvarivanje tog cilja, to bi dovelo i do adekvatne reakcije monetarne politike", naglašavaju iz centralne banke.

Za ovu godinu, dogovoreno je da kontrolisane cene u ovoj godini u ukupnoj inflaciji učestvuju do 11 odsto, a 2011. godini za dodatnih pet do devet procenata. Inače, od početka prakse potpisivanja sporazuma između Vlade i NBS još ni jednom se nije dogodilo da se kontrolisane cene u potpunosti održavaju na ugovorenom nivou.

Iz centralne banke podsećaju i da svako predviđeno finasiranje budžetskog deficita iz inostranstva, po pravilu, utiče na povećanje dinarske likvidnosti, što izaziva potrebu restriktivne reakcije monetarne politike.

Takođe, finalna potrošnja okrenuta uvozu vrši pritisak na rast jaza u trgovinskom deficitu, a da potrošnja okrenuta domaćim proizvodima čiji proizvođači nemaju slobodnih kapaciteta ili imaju monopolsku poziciju može ojačati inflatorne pritiske.

Među robom i uslugama koje se najčešće pominju u kontekstu novih cena ponajviše je onih koje su pod kontrolom države. Tu su hleb, gorivo, gas, električna energija, javni prevoz, komunalne usluge...

Praksa je da već nekoliko godina NBS sa Vladom potpisuje sporazum kojom ograničava učešće baš tih, kontrolisanih cena, u ukupnoj inflaciji. Za ovu godinu, ugovoreno je da kontrolisane cene u ovoj godini u ukupnoj inflaciji učestvuju do 11 odsto, a 2011. godini za dodatnih pet do devet procenata.

"Kroz sporazum Vlade i NBS, Vlada se obavezala da će rast regulisanih cena držati u predviđenim okvirima", podsećaju u centralnoj banci, i navode da će "u slučaju da zbog višeg rasta regulisanih cena ne može da ostvari ciljanu inflaciju, NBS to svakako navesti kao jedan od ključnih razloga neostvarenja cilja. U momentima kada NBS primeti da povećanje regulisanih cena preti da pređe dogovorenu granicu, na to će ukazati Vladi".

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...