Izvor: B92, 24.Maj.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mutno preuzimanje Bosnalijeka
Sarajevo -- Postoji sumnja da se iza američkog sna o kupovini 19,26 odsto državnog kapitala u Bosnalijeku kriju sumnjive i kriminalne namere, navode bosanski mediji.
Prema informacijama "Dnevnog avaza" umesto obezbeđenja 30 miliona evra za kupovinu manjinskog paketa akcija , "Alvogen Group", namerava da uzme kredite i založi deonice.
Navodno, iza svega stoji Robert Vajsmen, vođa pregovaračkog tima Alvogena i bivši glavni izvršni direktor Actavisa. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Alvogen Group", naime, pre nekoliko meseci osnovao je svoju kompaniju sa sedištem u Sarajevu. To su pravdali poreznim olakšicama, ali očito je u pitanju nešto ozbiljnije. Upravo ta kompanija nameravala je na osnovu zalaganja državnih deonica "Bosnalijeka" da od banaka iz Austrije uzme oko 50 miliona maraka kredita (25 miliona evra). No, banka je u prvom pokušaju odbila odobrenje kredita zato što nije imala dovoljno dobar kolateral", tvrdi "Avazov" izvor blizak Vladi FBiH i Agenciji za privatizaciju u FBiH (APF).
Upravo je činjenica da nije dobio tražene kredite razlog što se "Alvogen" nije pojavio na vanrednoj aukciji deonica "Bosnalijeka", koja je neuspešno održana 14. maja ove godine. U medije je plasirana informacija da nisu ispunjavali "proceduralne uslove" za kredit.
Zanimljivo je da su predstavnici "Alvogen Groupa" tražili kredite u isto vreme dok su predstavnicima Federacije BiH tvrdili da imaju novac i da su ozbiljan strateški partner.
"Na ovaj način očito želi da se napravi situacija da se, zapravo, našim novcem kupi znatan ude u našoj profitabilnoj kompaniji i da se neko na taj način žestoko obogati”, tvrdi "Avazov" sagovornik.
"Actavis", odnosno ponovo Robert Vajsmen, pre četiri godine dao je ponudu za kupovinu udela u hrvatskoj "Plivi".
Vlada Hrvatske tamo je, slično kao i FBiH, imala 18 odsto kapitala, a IFC nešto više od pet odsto. Kao i u slučaju "Bosnalijeka", ponuđena cena navodno se nije razlikovala od prosečne na tržištu, ali su Hrvati kasnije na nju dodali deset odsto, korigovali su je i tako osujetili plan sumnjive privatizacije.
U Srbiji je, međutim, Vajsmen putem "Actavisa" uspeo da obori cenu i preuzme "Zdravlje" iz Leskovca.
