Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Avg.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke sa žitom: Zaštitna cena rešava problem
BEOGRAD - Probleme na tržištu pšenice u Srbiji mogla bi da reši država tako što bi formirala "zaštitnu" cenu i uvela izvozne podsticaje, izjavio je direktor Fonda za žito Vukosav Saković.
Upozoravajući da cena ove žitarice i dalje pada, Saković je objasnio da je uvođenje "zaštitne" cene uobičajen mehanizam u svetu. "Taj mehanizam se koristi da bi se zaštitili proizvođači kada se cena nekog artikla spusti ispod proizvođačke", objasnio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je on.
U tom slučaju, robne rezerve otkupljuju proizvode po ceni koju nadležna ministarstva odrede da je dobra za proizvođače i ona bi trebalo da bude bar na nivou cene koštanja, kazao je on i istakao da se srpski ratari i dalje nadaju da će robne rezerve intervenisati i otkupiti određenu količinu pšenice novog roda.
Na domaćem tržištu, na kome je posle dobrog ovogodišnjeg roda ponuda velika, a potražnja mala, zbog čega je cena u stalnom padu, druga mera koja bi regulisala situaciju je uvođenje izvoznih podsticaja, što bi rasteretilo tržište pšenice u Srbiji, naveo je Saković.
Saković: Ratari u nezgodnoj situaciji
On je dodao da će, bez izvoza i intervencije države, ratari teško prodati pšenicu, jer se mlinari neće izlagati troškovima oko skladištenja i pravljenja sopstvenih zaliha, već će to prebaciti na proizvođače, a izvoznici neće kupovati jer zbog nižih cena u okruženju nemaju kome da izvezu pšenicu.
Trenutno je cena pšenice 14 dinara po kilogramu, a donja granica do koje bi mogla da pada je izvozna cena od 11,5 dinara, rekao je Saković.
Podsećajući da su do početka jesenje setve ostala još dva meseca, on je rekao da se, ukoliko cena pšenice ostane niska, postavlja pitanje opravdanosti nove setve, s obzirom na to da je poskupela nafta, a veštačka đubriva su u odnosu na prethodnu godinu skuplja 100 odsto.
NPK đubrivo sada košta od 40 do 42 dinara po kilogramu, dok je lane koštalo 20 dinara po kilogramu.
Manji prinosi štetni
Postoji doza straha da će proizvođači pšenice preći na uzgajanje drugih poljoprivrednih kultura, u čiju se proizvodnju manje ulagaže, a može se desiti da na onim parcelama koje budu zasejane pšenicom bude primenjena mala količina veštačkih đubriva, rekao je Saković
On je upozorio da bi to dovelo smanjenja postignutih prinosa, što bi bila šteta i za proizvođače i za državu.
Očekuje se da ukupan ovogodišnji rod bude 2,15 miliona tona, prosečni prinosi od 4,4 do 4,5 tona po hektaru. Kada budu podmirene domaće potrebe, sa prelaznim zalihama trebalo bi da ostane 800.000 tona pšenice viška.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
