Izvor: Studio B, 08.Dec.2013, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke sa zakonom o radu iste i u Srbiji i Hrvatskoj
Nesuglasice oko radnog zakonodavstva pokazale su da tranzicijska muka na prostoru bivše Jugoslavije ne poznaje granice, jer se sa sličnim problemima bore sindikati, ali i vlasti i u Srbiji i Hrvatskoj.
Ministarstvo privrede Srbije čvrsto stoji na stanovištu da će izmene Zakona o radu u skupštinsku proceduru ući do kraja godine, a da će zakon biti usvojen već u januaru, iako reprezentativni sindikati smatraju da će pojedina rešenja narušiti ionako težak položaj zaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zbog čega su izašli iz pregovora, zatražili ostavku ministra privrede Saše Radulovića, a stigle su i najave protesta.
Od Ministarstva je zatraženo i preciziranje spornih odredbi, koje, kako smatraju, idu na ruku poslodavcima, nakon čega će odlučiti da li će se vratiti u pregovore.
Sindikalci su neprihvatljive predloge svrstali u tri grupe i to one kojima se umanjuju prava zaposlenih prilikom isplaćivanja otpremnina, prilikom gubitka posla i odlaskom u penziju.
Udrženje poslodovaca, pak, ukazuju na neophodnost donošenja zakona koji kao sistemsko rešenje treba da doprinese podsticanju poboljšanja sveukupnog poslovnog ambijenta.
U susednoj Hrvatskoj je, takođe, tražena ostavka ministra. Na meti je ministar rada Mirando Mrsić zbog, kako su naveli
sindikatri, jednostrano nametnutih rešenja u novom Zakonu o radu.
Na nezadovoljstvo sindikata u Hrvatskoj i najavu da će se protiv predloženih rešenja u Zakonu o radu boriti svim zakonskim sredstvima, Vlada je odlučila da povuče predlog zakona sa sednice, objasnivši da to ne znači i odustajanje od zakona, već uzimanje "tajm auta" za dodatno usklađivanje sa socijalnim partnerima.
Mrsić je pozvao sndikate da rasprave sva otvorena pitanja i konsenzusom donesu taj zakon i naveo da treba videti da li je predlog izmena usklađen sa pravnom tekovinom EU, za šta je potrebno određeno vreme s obzirom na brojne direktive koje se odnose na radno zakonodavstvo.
To međutim nije sprečilo veliki protest protiv izmena radnog zakonodavstva u centru Zagreba, pre tri dana, koji je prerastao u protest protiv vlade, koju su sindikalni čelnici ocenili najgorom vladom za radnike u poslednjih 20 godina koja će, kako je rečeno, od radnika napraviti socijalne slučajeve.
Slična situacija je i u Srbiji gde su dva reprezentativna sindikata najpre odlučila da se povuku iz pregovora o zakonu o radu a potom i zatražila smenu ministra privrede Saše Radulović, a novoosnovani Srpski sindikalni front koji je ujedinio četiri sindikata je, nezadovoljan predloženim rešenjima, najavio protest za 10. decembar.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) Ljubisav Orbović izjavio je pre nekoliko dana da je potpuno neprihvatljivo to da izmenama Zakona o radu budu smanjene zarade zaposlenima i najavio intenzivniju sindikalnu borbu ukoliko predložene zakonske izmene ne budu vraćene u prihvatljive okvire.
Zbog niza neprihvatljivih predloga za izmene i dopune tog zakona, koji su dati u prvom redu od Ministarstva privrede, dva reprezentativna sindikatai, S S S S i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" odlučili su da izađu iz pregovora o tome, podsetio je on.
Orbović je naglasio da je sindikat spreman za takvu borbu, koja bi obuhvatila organizovanje sindikalnih tribina, skupljanje potpisa protiv predloženih izmena zakona, pa ako bude neophodno i pozivanje radnika da izađu na proteste u gradovima širom Srbije.
"Sve ćemo uraditi da ne dođe do tako ekstremne situacije, da ne izlazimo na ulice i da ne ulazimo u takav oblik konflikta, ali ako druga strana ne bude spremna na pregovore i kompromise, onda ćemo morati da uđemo u ovakvu borbu", istakao je Orbović.
Za sindikat je neprihvatljiv finansijski deo izmena zakona koji predviđa smanjivanje u regionu ionako najnižih zarada, koje bi pale za četiri do osam odsto.
Neprihvatljiv je i predlog da bude osnovana agencija za zapošljavanje, jer bi tako, ocenjuje sindikat, bili stvoreni uslovi za eventualne zloupotrebe tako što bi poslodavci otpuštali radnike pa ih onda primali preko te agencije, ali određivanjem zarada manjih i do 50 odsto.
Kamen spoticanja još na početku razgovora o izmenama zakona bio je i način rešavanja isplate opremnina jer sindikati smatraju da bi to trebalo činiti za sve godine staža, a poslodavci i ministarstvo rada samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca.
Poslodavci su predlagali da se rad na određeno produzi na tri godine, ali je u igri i "srednje rešenje" da to ipak bude dve godine.
.jpg)
