Izvor: Politika, 13.Apr.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mrze leto zbog komaraca

Novi Urengoj, u centralnom delu Sibira, na oko 60 kilometara od polarnog kruga, jedno je od tri najveća nalazišta gasa u svetu

Od našeg specijalnog izveštača

Novi Urengoj – Leti ga zovu grad mahovine. Toliko je, kažu, ima, da od nje ne može ništa drugo da se seje, pa se bašte s cvećem ili s povrćem ovde mogu videti samo na razglednicama. Zimi je ovo ledeni grad s rekordno niskom temperaturom i do minus 54, koliko je bilo i ove zime.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Novi Urengoj, smešten u centralnom delu Sibira, na oko 60 kilometara od polarnog kruga, „Gaspromovo” je carstvo i gasna prestonica Rusije, koja leži na jednom od tri najveća nalazišta gasa gasa u svetu. Ime ovog mesta treba zapamtiti, jer odavde kreću cevi za „Južni tok”.

Najveći deo izvoza ruskog gasa u Evropu kreće upravo iz Novog Urengoja. Zima počinje od kraja septembra i zna da potraje do maja.

Sneg pada u više navrata. Iako u ovom sibirskom gradu temperatura ume leti da se popne i do 30 stepeni, nije retkost da i tada toliko zahladi da počne da pada sneg i da ne prestaje sve od juna do naredne zime. Upravo je to razlog zbog čega je zemlja cele godine smrznuta i na dubini do četiri metara.

I ma koliko se činilo da svi jedva čekaju da se malo ogreju tokom kratkog leta, nije baš tako. Tvrde, da ipak više vole svoju sibirsku zimu, jer nema mušica ni komaraca koji se legu u močvarama tundre koja okružuje grad i koji su prava napast za stanovnike.

Grupu novinara beogradskih redakcija, koja je boravila u Novom Urengoju, sačekala je ovih dana vejavica, a temperatura je za samo nekoliko sati s plus četiri pala na minus 14. Urengojci ovaj minus, kako se moglo videti na ulicama, gotovo da ne primećuju.

Normalno idu na posao kao mi u jesen ili proleće, jer rade čak i na minus 54. Prevoz za radnike je i tada obezbeđen. Jedino deca ostaju kod kuće, jer školsko zvono prestaje da zvoni na minus 34.    

Putnike namernike u Novi Urengoj na ulazu u grad dočekuje jedna od dve džamije. Tek nedaleko odatle je ruska Bogojavljenska crkva, koja još ne radi. Džamija, tvrde domaćini, nikoga ne treba da iznenadi, jer je islam ovde uz hrišćanstvo jedna od dve dominantne religije.

Da se do vere drži i da se religija poštuje potvrđuje i činjenica da se pored jedne od dve lokalne džamije nalazi i medresa, gde se školuju i žive mlade muslimanke.

U Novom Urengoju danas živi 54 raznih nacionalnosti. Najviše Rusa, ali ima i Ukrajinaca, Moldavaca, Čečena, Belorusa... i svako od njih donosi sa sobom veru i religiju. Ovo je relativno mlad grad. Na mapi bivšeg SSSR se pojavio tek osamdesetih godina kada su otkrivene ogromne rezerve nafte i gasa. Do tada su ovde živeli mahom Neneci, plemena poznata po uzgajanju jelena.

To su, kaže Svetlana Alikina, zadužena za odnose s javnošću u Muzeju u Novom Urengoju, starosedeoci, nalik Indijancima iz Severne Amerike. Nomadi su, a jeleni su njihovo najveće blago. Od uzgajanja jelena žive i preživljavaju.

Od jelenje kože prave šatore u kojima i danas živi po više porodica zajedno. Od kože prave obuću, odeću... Ta odeća je toliko topla da u njoj mogu da spavaju i na snegu. 

Danas ih u Novom Urengoju ima oko 24.000. „Gasprom” koji je praktično njihov podstanar, jer na njihovoj zemlji eksploatiše naftu i gas, pomaže im. Najviše oko dece, njihovog školovanja, odrastanja i zapošljavanja, pod uslovom da za to i sami pokažu volju.

Odrasli Neneci i danas u 21. veku ostaju da žive u tundri, ali deca im se, ipak, školuju. Postoji i internat za ove mališane, gde iako dolaze iz plemena vešto barataju kompjuterom, koriste internet...

Neneci su prvi put Novi Urengoj naselili još pre nove ere, kada se ovaj grad zvao Bela riba. Najbliže bivše naselje ovom gradu su napušteni logori iz Staljinovog doba, udaljeni oko 70 kilometara od Urengoja, poznati kao gulag logori 501 i 503.

U Novom Urengoju danas živi oko 120.000 stanovnika, od čega više od 12.000 radi u „Gaspromu”. Grad se širi, ali nema solitera, što je tipično za ruske gradove, baš zbog činjenice da su dublji slojevi tla trajno zamrznuti što otežava njihovu gradnju, pa sve mora da se gradi na betonskim stubovima iznad zemlje.

Iako na četiri sata leta od Moskve i udaljenosti od oko 3.800 kilometara, stanovnici Novog Urengoja ne oskudevaju ni u čemu. Ovde se voze skupoceni automobili, prati visoka moda, otvaraju šoping molovi, organizuju koncerti... Prodavnice su pune raznovrsne robe, svežeg voća i povrća, koje nije skuplje nego u ruskoj prestonici.

Iako je poslovna tajna koliko je prosečna plata, saznaje se da inženjer mesečno prima u proseku i više od tri hiljade dolara. Nezvanično doznajemo da ima i mnogo većih plata, čija visina, veoma često, zavisi od spoljne temperature.

Što je niža temperatura to su plate veće. S prvim penzionerskim danima najveći broj njih se vraća u gradove iz kojih su došli. Treća generacija onih koji su ovaj grad gradili sprema se ovih dana u penziju i – selidbu.

Legende o imenu Novi Urengoj

Postoji više legendi o tome kako je Novi Urengoj dobio ime. Po jednom ovaj naziv ima veze s Hanti narodom, koji je ovde živeo i ćerkom Sunca, koja je sišla s neba i pretvorila se u divlju mačku.

Hodajući uspravljenog repa prva divlja mačka je uspela da pređe reku čime je nastao Novi Urengoj. Po drugom predanju ovo ime znači starica, a po trećem prokleto mesto. Šta god da je – mnogo je hladno.

Jasna Petrović-Stojanović

objavljeno: 13/04/2014

Nastavak na Politika...