Izvor: B92, 20.Jan.2012, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mrtav" dužnik ne plaća nikome
Beograd -- Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da će zakon o rokovima izmirenja plaćanja novčanih obaveza teško da se primenjuje u privredi koja je opterećena nelikvidnošću.
Kovačević je rekao da je ograničenje rokova plaćanja trebalo uvesti mnogo godina ranije i da je neizvesno kako će preduzeća u uslovima kada je pristup kapitalu veoma otežan zbog krize, uopšte moći da ispoštuju zadate rokove plaćanja, najduže do 60 dana, predložene u ovom pravnom aktu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Ubeđen sam da će ta preduzeća biti u još težoj finansijskoj situaciji u ovoj godini. Sve govori da će nelikvidnost da se povećava i da nema šanse da se ostvari planirani rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto u ovoj godini", naveo je Kovačević.
"Ima jedno opšte pravilo, da je najgori onaj dužnik, koji postane `mrtav` i ta logika mora da ovde bude prisutna, pa tu mora da bude puno fleksibilnosti", tvrdi Kovačević. Međutim, navodi on, problem kod nas je što se sve opet svede na to "ko je na čelu tog preduzeća, kojoj je stranci ono pripalo pa se onda opet gube kriterijumi, te tako odluke nisu objektivne, nego su često politički motivisane".
On je dodao da je, recimo, trgovina prošle godine imala pad prometa od 16 odsto i, mada je bilo značajnog povećanja privredne aktivnosti u građevinarstvu i saobraćaju, to ne treba očekivati u ovoj godini.
"Građevinarstvo je imalo rast zahvaljujući izgradnji mostova i radovima na Koridoru deset. Mala je verovatnoća da će ove godine građevinarstvo imati toliku aktivnost. Dakle, sve to govori da će problemi u privredi biti pogoršani i u takvim uslovima je malo verovatno da će firme biti u povoljnijoj situaciji", istakao je Kovačević, naglašavajući da je "veliki pesimista, kada je reč o primeni tog zakona".
Po njemu, biće teško obezbediti planirane prihode u budžetu, a velikim delom od stanja u budžetu, zavisi i stanje velikog broja preduzeća, pogotovo javnih.
Ovaj ekonomista tvrdi da je veoma teško u uslovima krize izbalansirati između odluke da li preduzeće ako ima dugove treba likvidirati, ili ako je strateški važno, pomoći da "preživi".
"To je veliki problem, ne samo kod nas već i na zapadu. Vidite da je u zemljama ekstremnog neoliberalizma, poput SAD, zauzet stav da ne sme da propadne banka ili moćno preduzeće iz automobilske industrije jer je ono toliko važno da bi to imalo bumerang efekat", tvrdi Kovačević i navodi da će i kod nas biti teško odlučivati o tome.
"Ako se i budu donosile odluke o kazni, za nepoštovanje rokova, uzimaće se u obzir opšta situacija, pa će se konstatovati da to što su neke firme upale u nelikvidnost nije samo posledica njihovog lošeg rada, nego privredne situacije u zemlji i inostranstvu, i tu će se `gledati kroz prste`. Knjižiće se kazne i dugovi, a da li će se to realizovati, o tome će misliti neke buduće vlade i sudovi", tvrdi ovaj ekonomista.
On je naveo da je jako važno da institucije koje donose takve odluke, imaju stručne službe koje će da se udube u probleme svakog konkretnog dužnika, jer ako on nema nikakvu šansu "da preživi" onda je stvarno pitanje ekonomske logike da li ga treba veštačcki održavati ili ga pustiti da propadne.
Nacrt zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza prvi put je javno predstavljen juče na okruglom stolu u organizaciji Ministarstva ekonomije.
Zakon bi trebalo da bude usvojen u parlamentu krajem januara ili početkom februara ove godine.
