Izvor: Politika, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mršav učinak ulaganja
Od 644,7 miliona evra direktnih stranih ulaganja, koliko je u Srbiju ušlo za prva tri meseca, više od polovine je ruska uplata za NIS. – Kako do bar milijarde i po evra najavljivanih investicija
Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiju je u prva tri meseca ušlo 644,7 miliona evra stranih direktnih investicija. April je, prema prvim procenama, doneo još oko 100, tačnije 99,2 miliona evra, pa je tako četvoromesečni učinak dostigao trećinu od prvobitno, u decembru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Memorandumom o budžetu i ekonomskoj politici ciljane 2,2 milijarde, odnosno polovinu u međuvremenu na 1,5 milijardi utanjenih procena ovogodišnjeg priliva.
Bez dublje analize, moglo bi se reći ne baš loš početak godine od koje, bar kad je reč o stranim ulaganjima, objektivno ne treba mnogo ni očekivati. Poređenja radi, ni početak prošle godine nije bio berićetniji – za prva tri prošlogodišnja tri meseca ubeleženo je oko 850 miliona evra priliva. Međutim, nevolja je što je više od polovine iznosa koji je stigao preko granice – 407,5 miliona evra – zapravo ruska uplata za NIS, ugovorena prošle godine.
Kako će Srbija, bez prodaje nekog većeg javnog ili društvenog preduzeća, nakupiti 1,5 milijardi evra koje najavljuje potpredsednik Božidar Đelić i na šta konkretno vladini zvaničnici računaju, ni ranije a kamoli juče nismo uspeli da saznamo. Jer, očigledno, „Bor” ponovo nismo uspeli da prodamo, nove „Fijatove” investicije se odlažu za narednu godinu, pa ostaje jedino nada da će se bar otkraviti neka zamrznuta, ranije najavljivana, grinfild ulaganja. Istina, kad se sve sabere, ni ambicija teška 1,5 milijardi evra nije velika, pa nije nemoguće da se malo-pomalo do kraja godine i nakupi više od milijarde. Očigledno je, ove godine se prešlo na igru malih brojki.
Doduše, na našu nesreću, Srbija u privlačenju stranih investitora nije blistala ni prethodnih godina, kad nije bilo krize. Startujući sa 36 miliona evra stranih direktnih investicija u 2001, dostigavši vrhunac – 4,286 milijardi u 2006 (zahvaljujući prodaji „Mobtela”), i u protekle dve godine usisavajući nešto više od dve milijarde evra, Srbija je uspela da ubeleži osmogodišnji učinak od tek 12,3 milijarde evra, svrstavši se među zemlje sa najmanje stranih direktnih investicija po stanovniku u tranzicionom regionu. Poređenja radi, Rumunija je umela da usisa čak 11 milijardi evra – i to godišnje. Istina, ma kako nevelike bile, od stranih direktnih investicija se proteklih godina živelo i na njima se i gradio rast bruto domaćeg proizvoda.
Takođe, do trećeg kvartala prošle godine priliv kapitala bio je dovoljan za finansiranje tekućeg deficita, što sada nije slučaj i zbog čega se poseže za pokrićem iz deviznih rezervi, koje su sada dodatno popunjene MMF-ovim kreditom. Mada je u prva četiri meseca u zemlju ušlo pomenutih gotovo 750 miliona evra, toliko i nešto više potrošeno je na razduživanja države i preduzeća na ime glavnica i kamata za ranije uzete kredite. Pa otuda i ovih dana pogrešna tumačenja sasvim precizne izjave guvernera da je neto priliv kapitala oko nule, kad se sabere ono što je ušlo i ono što je izašlo iz zemlje, što se vidi iz grafikona. Recimo, pošto su se prošle godine zadužila za još 2,4 milijarde evra, srpska preduzeća su za prva četiri meseca, prema podacima koje je izneo guverner, inostranim kreditorima razdužila (za kamate i glavnicu) 145 miliona evra. Prelazak sa zaduživanja na razduživanje poklopio se sa početkom krize. I dobro i loše, zavisno iz kog ugla se gleda.
V. Jeličić
[objavljeno: 23/05/2009]
